Brzi punjači za brži razvoj elektromobilnosti

Predstavljamo

Foto: ElectriCity/ABB

Električni autobusi i automobili, kakvi se sve češće viđaju na ulicama evropskih gradova, u bliskoj budućnosti biće svakodnevna pojava i na našim putevima. Ne samo zbog ekološke osvešćenosti građana, nego i zbog činjenice da će to jednostavno biti evropski standard. Mnoge zemlje daleko su već odmakle u strategiji razvoja elektromobilnosti i na svaki način motivišu građane da što masovnije pređu na ovakav vid prevoza. Naravno, paralelno razvijajući i mrežu punjača, što je najvažniji preduslov da svoj električni atomobil, kad ste ga već kupili, nesmetano vozite, ne razmišljajući da li će vam se negde na pola puta isprazniti baterija, a vi nemate u blizini gde da je napunite.

I naša zemlja ima strategiju razvoja elektromobilnosti, zbog čega je u martu Vlada Srbije donela Uredbu o subvencionisanoj kupovini vozila na električni ili hibridni pogon, na osnovu koje se, recimo, za kupovinu potpuno električnog vozila do devet sedišta odobrava subvencija od 5.000 evra. Ovo je značajna pomoć ako se uzme u obzir da se cene prosečnog gradskog automobila na elektropogon kreću od 10.000 do 30.000 evra. Ipak, glavna prepreka da građani masovnije iskoriste ovu povoljnost jeste nedovoljno razvijena infrastrukturna mreža koja bi obezbedila dovoljan broj punjača. Otuda ne treba da čudi podatak MUP-a da je do sada u Srbiji registrovano nešto više od 200 putničkih vozila na električni pogon. Svoj električni automobil možete puniti, preko obične monofazne utičnice, i kod kuće, u garaži. Ali to će potrajati sedam, osam sati, i pri tom vam je radijus kretanja ograničen do povratka kući. Na nekoliko lokacija duž Koridora 10, kao i na više mesta u Beogradu, postoje instalirani elektropunjači, ali njihov broj zasad je nedovoljan. U suštini, punjači kao punjači su najmanji problem, tim pre što kod nas već 28 godina posluje kompanija ABB, između ostalog svetski lider u proizvodnji elektropunjača, sa najvećom instaliranom bazom stanica za brzo punjenje električnih vozila širom sveta, i partner Formule E u organizaciji međunarodnih motosportova na električni pogon. Oni u svojoj ponudi imaju i punjače od 600 kilovata, koji bateriju elektrovozila mogu da napune za svega nekoliko minuta. Ipak, za naše uslove, to je i dalje naučna fantastika. U domenu realnosti, vozačima električnih vozila na našim putevima za sada znatno olakšavaju muke dva brza punjača, Terra 53 i Terra 54, koje je ABB postavio na lokaciji kompanije Porše SCG u Beogradu i na parkingu ispred sedišta svoje kompanije.

Foto: ABB Srbija

Snaga ovih takozvanih brzih punjača je 50 kilovata, što znači da na njemu možete napuniti bateriju za 15 minuta do pola sata, ili za jedan sat, ako je baterija potpuno prazna. Na ovim stanicama dostupni su i AC punjači od 43 kilovata, na kojima punjenje traje nekoliko sati, kao i DC punjači sa jednosmernim naponom. Za takozvane ultrabrze punjače, kapaciteta od 75 pa sve do 600 kilovata, koji znatno skraćuju brzinu punjenja, potrebno je mnogo više energije od one koja je sada dostupna na našim stanicama za punjenje.

Vozačima elektromobila u našoj zemlji sigurno je već poznato da se ABB-ovi brzi punjači nalaze i ispred predstavništva Hjundaija na Novom Beogradu kao i u Centru Navak u Subotištu, koji je 40 km udaljen od Beograda. U Navaku će brzi punjač poslužiti za testiranje novih modela električnih automobila. Vrlo je bitno da broj brzih punjača raste, jer vlasnici na brojnim lokacijama, gde nema dugog zadržavanja, očekuju da baterija elektromobila bude za kratko vreme dopunjena. Nasuprot tome, u tržnim centrima se mahom ugrađuju spori punjači, jer se računa da će na tim mestima korisnici provesti više vremena. Tako je u Ada molu instalirano čak 16 sporih AC punjača, a dok se električni automobile pune na parkingu ovog tržnog centra, njihovi vlasnici mogu da obave kupovinu, završe poslove koje inače ne stižu.

„Svakako je neophodno izgraditi infrastrukturu, obezbediti energiju, i naravno, sve to regulisati propisima, da bismo u skorije vreme imali razvijenu mrežu punjača. Od svega toga, najlakše je izgraditi infrastrukturu, ali biće problem snabdevanje energijom kad korišćenje elektrovozila postane masovnije. Zato bi trebalo ići u pravcu razvoja novih vidova energije, jer, recimo, punjači mogu da se napajaju i solarnom energijom ako se na njih stavi krov sa solarnim panelima. Time bismo dobili ono što je poenta cele priče – da elektroautomobili ne zagađuju okolinu i da ne troše enegiju koja se proizvodi u termoelektranama koje zagađuju okolinu, već da se ta energija dobije vetrogeneratorima ili solarnim panelima. U Srbiji je to prepoznato i već se radi na instalaciji vetrogeneratora”, kaže Dejan Dešić, rukovodilac segmenta Infrastruktura i transport u kompaniji ABB.

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetski portal ODRŽIVI TRANSPORT, septembar-novembar, 2020.