Brza moda – jedna osoba u Srbiji za godinu dana kupi 12 kilograma odeće

Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Svake godine, u Srbiji se proda preko 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je prvo zvanično društveno istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine.

Istraživanje je pokazalo da se najviše kupuju hulahopke i čarape (8.3 komada), bokserice i gaćice (7.6 komada) i majice i potkošulje (5.4  komada).

Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto ređe, između 2 i 3 komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najređe.

Srbi odeću najradije kupuju u prodavnicama globalnih brendova, čak 60.5 odsto, dok se znatno manje pazari polovna odeće, 16.2 odsto, a za domaću proizvodnju se odlučilo 13.4 odsto ispitanika.

Odeću preko interneta, na pijacama i drugim mestima kupuje manje od 10 odsto ljudi.

Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Kvalitet odeće je presudan za 54.5 odsto ispitanika, dok 41.2 odsto smatra cenu kao najvažniji faktor. Samo njih 4.3 odsto kupuje odeću zbog trenda.

Međutim, skoro svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. Ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki vrtoglavih 10.000 litara.

Prosečno najkraće nosimo čarape (14 meseci) i gaćice (20 meseci). Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a potom kaputi i bademantili (po 52 meseca). 

Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Istraživanje je pokazalo da više od 55 odsto poklanja odeću kada više ne želi da je nosi, 16 odsto čuva u ormaru, a skoro 16 odsto najčešće donira.

Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda, 2.2 odsto, oko 7 odsto  menja namenu odeću, dok gotovo 4 odsto je baci. 

Nešto manje od polovine ispitanika upoznato je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća.

Međutim, tek svaki treći ispitanik ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije.

Iako je 55 odsto upoznato sa fenomenom brze mode, ali ne znaju svi njene konkretne posledice.

Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo da osim minimalnih razlika u broj pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek.

Takođe, upadljiv je nalaz da je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.

Foto: Centar za unapređenje životne sredine

Iz istraživanja se jasno vidi da javnost nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz brzu modu, donosi sa sobom.

Višestruke društvene protivrečnosti i moralna nepravednost brze mode, kao i njena očita pogubnost po životnu sredinu, nisu u javnosti prisutne u onoj meri u kojoj to ona zaslužuje.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1889 ispitanika iz cele Srbije. 

Kompletno istraživanje možete pogledati ovde.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine