Bruklinski most u budućnosti – urbana šuma, zelena oaza, prostor za bicikliste

Bruklinski most jedna je od najprepoznatljivijih znamenitosti Njujorka i zauzima posebno mesto u životu građana i građanki „Velike jabuke“.

Foto-ilustracija: Unsplash (Colton Duke)

Od svog otvaranja 24. maja 1883. godine, Bruklinski most poprimio je gotovo mitsko značenje, a njegova upečatljiva forma budila je maštu nekih od najistaknutijih umetnika u Sjedinjenim Američkim Državama i svetu te ga ujedno čini jednim od najfotografisanijih lokacija u Njujorku. U popularnoj kulturi most je postao simbol samog grada koji se često koristi u brojnim filmovima i televizijskim serijama.

Ali i vanvremenski status Bruklinskog mosta zahteva prilagođavanje novom vremenu i uslovima savremenog života. Još pre pandemije KOVID-19, njegova pešačka staza je u najfrekventnijim satima postala tesna i ponekad nesigurna. Osim automobila, ovaj most dug 1.833,7 i širok 25,9 metara svakog dana prelazi hiljade pešaka i biciklista. Zbog toga su Gradsko veće Njujorka i Institut Van Alen pokrenuli međunarodni dizajnerski konkurs pod nazivom „Reimagining Brooklyn Bridge“, s ciljem podsticanja ponovnog osmišljavanja mosta, ali i javne rasprave o obnovi njujorške infrastrukture.

Konkursom se podstiču ideje o preuređenju kultne pešačke staze Bruklinskog mosta, a kako će pandemija KOVID-19 očito potrajati još neko vreme, jasno je da se dizajn gradskih ulica i javnih prostora mora prilagoditi sadašnjem trenutku. Takođe, u Njujorku smatraju kako je sada idealno vreme da se isprave i određene greške u prostornom planiranju iz prošlih vremena, a promenama treba podsticati uvođenje svima dostupnih i održivih oblika mobilnosti i stvoriti zdravo i sigurno okruženje za sve Njujorčane, kao i jednake mogućnosti za razvoj malih kompanija i trgovina.

Foto-ilusttracija: Unsplash (Curtis MacNewton)

Bruklinski most može poslužiti i kao poligon za testiranje dizajna gradova i njihovu transformaciju kojima će se omogućiti dobrobit svim kategorijama stanovništva, a posebno onima najpotrebnijima, i to ne u nekoj dalekoj, idealnoj budućnosti – već sada. Temeljem ovih pretpostavki izabrano je šest najboljih predloga kojima se predstavljaju rešenja u rasponu od kratkoročnih intervencija do dugoročnog preoblikovanja mosta.

Na konkurs su se mogli prijaviti dizajneri s iskustvom, kao i mladi, neafirmisani dizajner, mlađi od 21 godine. U obe kategorije su među najbolja rešenja uvršćena po tri pristigla rada, od kojih će u prvoj kategoriji troje biti nagrađeno novčanim iznosom od 13.000 dolara, a u drugoj s 3.000 dolara. Od pristiglih radova odabraće se dva najbolja rešenja, po jedno iz obe kategorije. Najkreativnije finaliste izabrao je stručni žiri sastavljen od eminentnih stručnjaka po principu interdisciplinarne komplementarnosti koji je razmatrao sastav konkurentnih timova, pristupačnost i sigurnost projekata, ekološku korist i doprinos očuvanju životne sredine, izvodljivost, poštovanje statusa mosta i samu „čaroliju“ predloga – odnosno nove ideje uređenja ovog simbola grada koja će mu doneti novi efekat iznenađenja i izmamiti oduševljenje.

U finale su uvršćeni sledeći projekti uređenja Bruklinškog mosta:
– Brooklyn Bridge Forest – Pilot Projects Design Collective, Cities4Forests, Wildlife Conservation Society, Grimshaw i Silman; New York, Montreal (WEB – VIDEO)
– Back to the Future – BIG + ARUP, New York (VIDEO)
– Bridge X – ScenesLab + Minzi Long + Andrew Nash, New York, Boston, Beč (WEB)
– The Artery – Lukas Kugler, New Milford, CT
– The Cultural Current – Aubrey Bader and Maggie Redding, Knoxville, TN
– Do Look Down – Shannon Hui, Kwans Kim, and Yujin Kim; Hong Kong, Bay Area, CA, i New York

Izvor: S.F./Ekovjesnik