Briga o životnoj sredini treba da bude životni stil

Intervju

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Saobraćaj spada u najveće zagađivače vazduha, a odabir prevoznog sredstva uvažava se kao jedan od glavnih faktora uticaja. Taj izbor svako od nas ima mogućnost da napravi. Ujedno, mnoge države u svetu beleže sve manju prisutnost automobila na ulicama, čemu je dodatno doprinela kriza nastala usled epidemije izazvane koronavirusom, ali i povoljnosti u vidu subvencija za kupovinu električnih vozila. Budući da se procenjuje da će svako treće vozilo do 2025. godine u svetu biti hibridno ili na električni pogon, a da će Кina biti vodeća na tržištu do 2040. godine sa 14,5 miliona ovakvih vozila, interesovalo nas je gde je naše mesto u razvoju elektromobilnosti. Pitanja o ulaganju u održive vidove transporta u našoj zemlji kao i o održavanju zdrave životne sredine i zdravlja građana, uputili smo Ivanu Kariću, državnom sekretaru u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

EP: Dokle smo stigli sa razvojem novih vidova saobraćaja, a naročito sa uvođenjem elektromobilnosti?

Ivan Karić Nesumnjivo da saobraćaj u velikim gradovima, posebno u tzv. gradskim špicevima, predstavlja značajnog uzročnika aerozagađenja, iako je činjenica da su u Srbiji i dalje najveći izvori aerozagađenja energetski sektor i industrija koja koristi fosilna goriva. Svaki vid prevoza, individualni i zajednički, čiji pogon se ne zasniva na fosilnim gorivima dao bi doprinos kvalitetnijem ambijentalnom vazduhu. Tokom krize koronavirusa smanjeni broj automobila na ulicama nedvosmisleno je doprineo boljem kvalitetu vazduha u svim svetskim metropolama.

Elektromobilnost postaje nužnost i Vlada Republike Srbije se trudi da unapredi razvoj i upotrebu vozila na hibridni i električni pogon, kao i izgradnju prateće infrastrukture. Naša Vlada je donela uredbu kojom se neposredno podstiče korišćenje ekološki prihvatljivog vida transporta, u okviru sprovođenja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i sa ciljem unapređenja kvaliteta životne sredine. Propisano je pravo na subvencionisanu kupovinu vozila za pravna lica i fizička lica. Subvencije se odnose na mopede, lake tricikle,motocikle, putnička vozila sa najviše devet sedišta i laka teretna vozila. Sve se to može naći na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

U planu je podsticanje inovacija, posebno u pogledu urbane mobilnosti, kao i razvoj novih modela međugradskog transporta putnika i robe. Rekao bih da je poslednjih decenija zanemaren rečni i železnički transport, i to ne samo kod nas, već je to jedna od inicijativa Evropskog Zelenog plana. Izgradnja pruge ka Budimpešti i povezivanje sa Solunom, na čemu Vlada intenzivno radi, svakako će značajno doprineti smanjenju ugljeničnih emisija, naročito u zoni autoputa Beograd – Niš, jedne od ključnih balkanskih saobraćajnica.

Foto-ilustracija: Unsplash (Valentin Salja)

EP: Da li je u planu izrada novih uredbi o podsticajima, odnosno sufinansiranju kupovine električnih vozila?

Ivan Karić Siguran sam da u narednom periodu moramo da razmišljamo o novim uredbama koje bi obuhvatile široku lepezu vozila na hibridni i električni pogon, kao i vozila sa gorivim ćelijama. Potrebno je da njima budu obuhvaćeni autobusi, kamioni i druga vozila koja se već uveliko koriste u Evropi. Ovakvi podsticaji su povoljni za ekonomiju, poslovanje i utiču na kvalitet vazduha, što je najbitnije. Zamislite šta bi značilo za javna preduzeća i gradske prevoznike da pređu na alternativni pogon. Kolike bi to uštede donelo u poslovanju, posebno koliko bi se poboljšao kvalitet vazduha u najzagađenijim gradskim ulicama. I, što je meni ličnonajvažnije, koliko bi to smanjilo broj respiratornih i drugih oboljenja kod ljudi, a posebno dece. Želim da naglasim da budućnost mora biti bez fosilnih goriva, i zadovoljan sam što se Srbija za tu tranziciju već priprema.

EP: Šta bi dodatno podstaklo građane Srbije da koriste bicikle i javni gradski prevoz i da li su u planu proširivanja mreže biciklističkih staza ili formiranje „biciklističkih ulica” u Beogradu

Ivan Karić Korišćenje bicikla i pešačenje nije samo ekološko, već mnogo značajnije zdravstveno pitanje. Svaki pojedinac u društvu treba da prepozna značaj prevencije sopstvenog zdravstvenog statusa. Ovo se može postići mobilnošću, fizičkom aktivnošću, pešačenjem, vožnjom bicikla ili korišćenjem javnog prevoza.

Republika Srbija, u ostvarenju ciljeva razvoja biciklizma u urbanim i ruralnim predelima planirala je značajan broj biciklističkih staza tzv. „biciklističkih ulica”, ne zanemarujući pritom povećan broj električnih trotineta. Promovisanje biciklizma na planinama jugozapadne Srbije ima za cilj da predstavi raznovrsnost pejzaža, jedinstveno multikulaturno nasleđe i originalno lokalno stanovništvo, živopisnih i privlačnih običaja, koji su zanimljivi posetiocima, a sve sa željom da upoznaju nepoznate predele i doživljaje i to nije samo puki turistički status. To jeste specifičan vid privrednog razvoja kome su mnoge zemlje pristupile sa ozbiljnošću, a nama zaštitnicima životne sredine je jednako važno unapređenje zdravstvenog statusa koje se pri tome događa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Rucinski)

U okviru principa kružne ekonomije sigruno treba da razmišljamo o masovnim nabavkama bicikala putem subvencija. Iz naknade za zagađenje izduvnim gasovima vozila na fosilna goriva, trebalo bi ne samo da finansiramo nabavku bicikala, već i da podstaknemo njihovu domaću proizvodnju. Još uvek se sećamo fabrika i kompanija gde se na posao dolazilo isključivo biciklom, a većina ih je bila domaće proizvodnje. Veliki sam zagovornik bezbednog povratka bicikala na ulice srpskih gradova i sela, a i sam vrlo često koristim bicikl kao prevozno sredstvo, ali i za rekreaciju sa svojom porodicom.

EP: Učestovali ste u postavljanju automatske monitoring stanice u Obrenovcu za dvadestčetvoročasovno praćenje kvaliteta vazduha i pružanje informacija u realnom vremenu. Šta smatrate ključnim u borbi protiv zagađenja vazduha u Srbiji?

Ivan Karić Fond za ekologiju opštine Obrenovac je bio jedan od prvih lokalnih zelenih fondova u Srbiji. Pre 15 godina bio sam zamenik direktora Eko fonda i pokrenuo sam inicijativu za uspostavljanje kontinualnog automatskog sistema za praćenje kvaliteta vazduha, pre svega zbog loše ekološke situacije u tom gradu i prisustva ogromnih termoenergetskih postrojenja. Želeo sam da podaci budu dostupni svim građanima, u realnom vremenu, 24 sata. Cilj je bio da ostvarimo potpuno dnevno informisanje o zagađenju slično izveštajima o meteorološkoj situaciji i drago mi je da smo u tome uspeli. Mogu reći da sam ponosan što smo bili jedina lokalna samouprava koja je to radila. Pratili smo sadržaj SO2, PM10, NOx i imali internet vezu. Nakon toga, elektroprivredni sektor je uložio ogromna sredstva u zaštitu životne sredine.

Siguran sam da je postavljanje monitoring stanica za praćenje zagađenosti vazduha prvi i najvažniji korak, i ne samo vazduha, već i površinskih i podzemnih voda, pa i zemljišta po celoj Srbiji. Tačne i dostupne informacije su osnov u borbi protiv zagađenja i zahvaljujući savremenim tehnologijama mi to postižemo. Danas u sistemu koji prate Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine postoji više od 50 mernih mesta, koja mogu da se očitavaju u realnom vremenu. Taj broj je još uvek nedovoljan, pa se stalno povećava u skladu sa planovima za unapređenje i povećanje broja mernih mesta. Uostalom, to je deo naših obaveza ispunjavanja ekoloških standarda tokom pregovora sa Evropskom unijom.

Intervju vodila: Jelena Cvetić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVI TRANSPORT septembar-novembar, 2020.