Borba sa vetrenjačama – čišćenje planete od plastike

Nova istraživanja o zagađenju plastikom pokazuju da čak i u slučaju da se čitav svet organizuje u smeru drastičnije borbe protiv plastičnog otpada, i u tom slučaju bismo do 2040. godine mogli pronaći i do 710 miliona tona plastike u životnoj sredini.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Fewings)

Ipak, istraživači ističu da ovakav zaključak ne sme da navede na odustajanje u već aktuelnoj borbi.

Sama pomisao da bi i prilikom pronalaska adekvatnih i efikasnih načina i ulaganjem napora u čišćenje planete od postojećeg otpada i pokušaja da izostane prekomerno nastajanje novog, plastika još uvek pronalazila svoje mesto pod suncem, veoma je zabrinjavajuća. Ukoliko se zagađenje plastikom smanji za 80 odsto i dalje ćemo imati ogromne količine akumulirane plastike do 2040. godine.

Većina naučnika ističe činjenicu da je tehnologija sada na našoj strani i da se na nju moramo osloniti kako bismo se rešili problema koji preti opstanku čitavih ekosistema.

Ubrzani prodor proizvodnje plastike, naročito za jednokratnu upotrebu, i kulture „odbacivanja“ doprineo je ovom problemu. Svake godine u okeane dospevaju milioni tona mikroplastike, a tokom poslednjih godina mikroplastika je pronađena na svakom kutku planete.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ocean Cleanup Group)

Ipak, sistemi reciklaže nisu dovoljni. Potrebno je uneti radikalne promene u čitav lanac snabdevanja – proizvodnju, potrošnju, reciklažu i ponovnu upotrebu.

Stručnjaci ističu da i pored važnosti kapaciteta reciklaže, odlagališta ili spalionica, bitan element predstavlja i organizovano sakupljanje otpada koje zahteva bolje uređenje ovog sektora, podrazumevajući i zaštitu ljudi koji se bave radom bez kojeg recikliranje ne može da opstane.

Kao posebna vrsta otpada ove godine izdvaja se i zaštitna oprema u borbi protiv koronavirusa, koja takođe završava na deponijama i okeanima.

Jelena Cvetić