Bon: Šta je „suva“ kada nije suprotnost od vodena i koja je njena uloga na Konferenciji UN o klimatskim promenama

Do sada je već postalo jasno da su klimatske promene od izazova za životnu sredinu postale i izazov za ekonomiju država udruženih u suprotstavljanju ovoj pojavi (Pariski sporazum o klimatskim promenama).

Rastuće temperature usporavaju ekonomski rast, a razarajući uticaji klime na našu planetu koče razvoj. Negativne posledice posebno osećaju zemlje u povoju. Većina predloženih finansijskih instrumenata ne može da otplati odštetu za gubitke koje su siromašne zemlje pretrpele – i trpe i dalje – zato što su one industrijalizovane eskploatisale – i eksploatišu i dalje – fosilna goriva. Sudove širom sveta uzdrmavaju tužbe država u razvoju usmerene na razvijene, a čiji su predmet gubici i šteta (loss and damage), posebno na polju hrane. Tokom 23. Konferencije strana, održane u novembru prošle godine u Bonu (Nemačka), zemlje su zatražile da se na ovu temu organizuje savetovanje stručnjaka, za vreme 48. zasedanja supsidijarnih tela Okvirne konvencije o klimatskim promenama.

Pomenuto zasedanje trenutno je u toku – upravo na mestu na kojem je se i rodila ideja o razgovoru o gubicima i šteti. Kako je zahtev država uslišen, u Svetskom kongresnom centru u Bonu našli su se i eksperti. Sastali su se u okviru Suva dijaloga. Učešće u razgovoru su, pored njih, uzeli i delegati zemalja-članica Ujedinjenih nacija i predstavnici istaknutih organizacija.

Foto: Lina Yassin

Prva diskusija upriličena je danas, 2. maja 2018. godine, od 15 do 18 časova, a Suva stručnjaci oko okruglog (ili četvrtastog) stola okupiće se u istom terminu i sutra.

Skup je otvorio Emanuel Dlamini iz Svazilenda, predsedavajući Supsidijarnog tela za implementaciju (SBI), izražavajući želju da dijalog eksperata bude početna tačka puta ka većoj otpornosti naših zajednica prema klimatskim promenama. Skrenuo je pažnju da se saziv Suva stručnjaka razlikuje u odnosu na sva ostala dešavanja u Svetskom kongresnom centru u datom trenutku po tome što je usmeren na razmenu mišljenja i iskustava, a ne na pregovore koji se odvijaju u ostatku zgrade.

Moderatorka skupa, Musunda Mumba, pozvala je publiku da da svoj doprinos raspravi, postavljajući odgovore na pitanja: 1) Koja je njihova najveća briga kada je reč o promeni vremenskih obrazaca? 2) Na koji način bi taj problem mogao da bude prevaziđen uz stručnu podršku? na internet sajt slido.com. Nizale su se nevolje od porasta nivoa mora preko topljenja glečera do nestanka životinjskih i biljnih vrsta. Rešenje za većinu njih ljudi su videli u novcu.

Foto: Lina Yassin

Fokus današnjeg okupljanja bio je rizik – njegova procena, smanjenje, prenos i zadržavanje. Učesnici su ponudili različite osvrte na pitanja oko kojih je bio uobličen dijalog:

  • Koji su dostupni pristupi za sprečavanje, smanjenje i adresiranje gubitaka i štete?
  • Kako ih treba projektovati i implementovati?
  • Koje su prepreke, praznine i izazovi za njihovo projektovanje i implementaciju i kako ih odstraniti?
  • Koje su mogućnosti za povećanje pristupa zadovoljavanju potreba u zemljama u razvoju?
  • Da li postoje izvori podrške, uključujući finansiranje, tehnologiju i izgradnju kapaciteta? Ako postoje, koji su? Da li su ti izvori dostupni unutar ili izvan Konvencije?
  • Koje su organizacije koje mogu pomoći u implementaciji i povećanju pristupa za zadovoljavanje potreba u zemljama u razvoju? Koji horizontalni institucionalni okviri mogu olakšati ove akcije?

Prva za reč javila su se, očekivano, mala ostrva, Kukova Ostrva i Sveta Lucija, prvi ranjenici na frontu sa klimatskim promenama.

Koja je vaša najveća briga kada je reč o promeni vremenskih obrazaca? Na koji način bi taj problem mogao da bude rešen uz stručnu podršku?

Dalji razvoj situacije u Bonu, pratite na sledećem linku: https://www.energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/.

Jelena Kozbašić