Bon: Kako se ljubav, toplina, humor i poštovanje uklapaju u političke diskusije

Vesti | Svet | Klimatske promene

Talanoa je tradicionalni koncept inkluzivnog, participatornog i transparentnog dijaloga razvijen od strane naroda naseljenih širom ostrva Tihog okeana. On se vodi usmeren na četiri vrednosti: ljubav, toplinu, humor i poštovanje. Kroz pripovedanje, učesnici razmenjuju ideje, veštine i iskustvo.

Svrha talonoe je izgradnja odnosa poverenja i stvaranje povoljne atmosferu uzajamnog razumevanja i saosećanja da bi se kasnije na tim osnovama donele mudre odluke za kolektivno dobro. U ovom razgovoru nema mesta oštrim, kritičkim opaskama ni svaljivanju krivice na drugoga i poželjno je da se čuje svačije viđenje.

Foto: IISD

Šta se desi kada se ovaj način diskusije sa pacifičkih ostrvaca izmesti na mesta okupljanja političkih zvaničnika? Kada se između njih uklone stolovi za kojima obično zasedaju i nestanu njihove zastave i kartice sa imenima država iza kojih se kriju? Kada počnu da pričaju iz svojih voskom uglačanih, elegantnih „cipela“?

Po ugledu na miroljubive ostrvljane, Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) ustanovila je sopstvenu verziju talanoa dijaloga. U političku orbitu lansiran je u januaru 2018, a osmišljen je s ciljem ograničavanja negativnih dejstava klimatskih promena i tabanja našeg puta ka održivoj budućnosti do 2050. godine.

Poziv za učešće nije adresiran samo na državne aktere, već i na lokalne vlasti, preduzetnike, naučnike, domorodačko stanovništvo, omladinu i građansko društvo. Ljudi širom sveta, putem internet platforme, mogu da daju svoj doprinos budućim talanoa skupovima koja će se održati pod okriljem UNFCCC.

Foto: IISD

Nedelja, 6. maj 2018. godine bila je istorijska prilika da 210 vladinih i 105 nevladinih predstavnika podeljenih u 7 grupa, na sastancima u Bon prvi put iznesu svoja stanovišta o tri pitanja:

  • Gde smo trenutno?
  • Gde želimo da budemo?
  • Kako da stignemo tamo?

Predstavnik Gabona pohvalio je talanou kao mesto na kojem su govorili ljudi, a ne strane ugovora UNFCCC.  Jedna od priča ispričanih u nedelju ostavila je dubok utisak na Emanuel Pino iz organizacije gradova C40. Azijski institut tehnologije predstavio je izumitelja s Maršalskih Ostrva. Njegovo energetski efikasno rešenje rezultovalo je trostrukom koristi za stanovništvo – manjim ugljeničnim otiskom, nižim računima za struju i novim poslovnim šansama. Pino je nabrojala načine na koje gradovi odgovaraju na izazov klimatskih promena – održivi transport, „zelena“ arhitektura, energetska efikasnost, nulti nivo otpada i obnovljivi izvori energije.

Huan Pablo Osornio, ispred organizacije za zaštitu životne sredine Greenpeace, skrenuo je pažnju na nezadovoljstvo među građanima. „Nedostatak klimatskih akcija znači da varamo jedni druge i napuštamo svoju decu. Ljudi širom sveta su ljuti. Žele da vide više zalaganja i brže rezultate. Zbog toga izlaze na ulice i marširaju. Zbog toga izvode nesposobne vlade i neogovorne kompanije na sud“, izjavio je Osornio.

Gebru Jember, meteorolog iz Etiopije pohvalio je dijalog kao proces iz kojeg niko nije izostavljen i kao test realnog stanja koji će ukazati na „praznine“ na polju ostvarivanja Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Naglasio je da talanoa nije talk show, već jedno od sredstava koji su predviđeni za smanjivanje emisija gasova staklene bašte i treba da se shvati ozbiljno.

Senatorka Filipina Loren Legarda naglasila je neophodnost aktivnog učestvovanja klimatski ranjivih nacija u odvažnom delanju u oblasti promene vremenskih prilika. Baš kao što problem rasta temperature prožima različite sektore, isto tako treba da bude i sa reakcijom na njega, te je Legarda istakla značaj multisektoralnog pristupa u borbi protiv klimatskih promena.

Ako je 2017. protekla kao godina potvrđivanja posvećenosti čovečanstva „ortakluku“ sklopljenom u francuskoj prestonici 2015, 2018. bi trebalo da bude u znaku prelaska s reči na dela. Iako zasnovana na rečima, talanoa je upravo jedno od dela koje promoviše udruženu akciju država, gradova i kompanija u bitki sa globalnim zagrevanjem. Smatra se generalnom probom za „globalnu procenu“, koja će da se odigra u 2023. godini kao osvrt potpisnica UNFCCC na postignute rezultate od 2020.

Jelena Kozbašić