Bogate nacije na optuženičkoj klupi: Kod kuće ulažu u čistu energiju, u Africi u fosilna goriva

Vesti | Svet | Goriva

Istraživanje je pokazalo da čak 60 odsto novčane pomoći koju bogate vlade odlazi na energetske projekte na afričkom kontinentu odlazi na fosilna goriva, a samo 18 na obnovljive izvore energije (OIE), prenosi Gardijan.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema procenama organizacije Oil Change International koja se zalaže za prelazak na OIE, u periodu između 2014. i 2016. godine, pomoć energetskom sektoru Afrike iznosila je gotovo 51 milijardu evra. Egipat, Angola i Južnoafrička Republika primile su zajedno bezmalo polovinu finansijskih sredstava.

U 2015. godini, naučnici su otkrili kako bi većinu postojećih kapaciteta fosilnih goriva trebalo zadržati u zemlji kako bi se ispunio cilj na čije su se ispunjenje obavezale potpisnice Pariskog sporazuma, a to je da se porast temperature ograniči na 2 stepena u odnosu na predindustrijsko doba.

Iako se razvijene države u svojim domovinama okreću od upotrebe prljavih energenata, to ih ne sprečava da novac namenjen Africi, najteže pogođenoj klimatskim promenama, usmeravaju upravo na uzročnike ovih pojava.

„Kada donose odluke o nekom projektu na afričkom tlu, države najpre treba da se zapitaju da li će on, na duge staze, biti u interesu ljudi. Kako bi dobile odgovor na ovo pitanje, vlade najpre treba da poboljšaju transparentnost, uslove finansiranja i energetsko planiranje i da u dijalog uključe građansko društvo“, izjavio je Tuli Makama iz Oil Change International.

Od regionalnih i multilateralnih razvojnih banaka i 10 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, najveći „dobrotvor“ bila je Kina. Na godišnjem nivou, Africi je, za energiju, davala oko 4,3 milijarde evra, od kojih je čak 88 odsto odlazilo na fosilna goriva. Kina nije finansirala nijedan projekat u sektoru čiste energije.

Na ovoj listi je prate Svetska banka, Japan i Nemačka. I oni su svoje pare uglavnom ulagali u infrastrukturu za eksploataciju prljavih goriva. Ipak, s obzirom da je Svetska banka najavila da će se od 2019. povući iz finansiranja neobnovljivih energetskih izvora, očekuje se da će njen udeo u zagađivanju Afrike opasti.

Portpalol Svetske banke opovrgnuo je nalaze istraživača i izrazio sumnje u korišćenu metodologiju. Naglasio je da je ova finansijska institucija novčano podržala 25 odsto svih malih solarnih elektrana koje niču uglavnom u afričkim i južnoazijskim državama u razvoju. Svetska banka je, prema njegovim tvrdnjama, posvećena pružanju pomoći za obezbeđivanje pristupačne, pouzdane i održive energije, kako Africi, tako i drugim osetljivim regionima.

Jelena Kozbašić