Zelene građevinske prakse na stadionima za Fudbalsko prvenstvo u Rusiji

Ćao svima, kako ste?

Foto: Wikipedia/Rob

Pre nedelju dana, na blogu Energetskog portala započeli smo seriju tekstova o ekologiji i fudbalu. U međuvremenu sam odgledala i svoju prvu utakmicu Prvenstva, Kolumbija-Engleska. Meč je bio vrlo napet i razočaravajući – gledati fudbalere, ispitivati drugare kako se koji zove i „kako se to, zaboga, piše?“, a potom ih guglati i saznati da su bilo premladi ili prestari za mene ili zauzeti (pošto su šanse da živimo zajedno srećno do kraja života bile vrlo visoke pre tih saznanja, naravno). I da, toliko sam nezainteresovana za najvažniju sporednu stvar na svetu da sam propustila i one prethodne okršaje u kojima su učestvovali naši igrači.

U svakom slučaju, mnogo bliskiji aspekt takmičenja u fudbalu mi je onaj koji se tiče zelene gradnje.

Kao što sam pomenula prethodnog četvrtka, svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena i utemeljenju svetlije budućnosti čovečanstva, Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (franc. Fédération Internationale de Football Association, FIFA), zajedno sa svojim partnerima, teži da ostvari „ozelenjavanjem“ duše fudbalskih okršaja – stadiona. Za sprovođenje ovog cilja u delo nije dovoljno uzgajanje trave za utakmice.

Danas ću se dotaći pojedinih građevinskih praksi koje su Rusi, ovogodišnji domaćini, primenili kako bi za svoje arene obezbedili sertifikate zelenih zgrada. Detaljnije o njima možete da pročitate u tehničkom izveštaju o životnoj sredini i efikasnim projektnim rešenjima za uštedu energije i resursa za izgradnju i obnovu stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2018. godine u Rusiji.

Procenjeni troškovi od oko 12 milijardi evra najviši su u istoriji najvećeg svetskog sportskog događaja koji se održava dvadeset i prvi put. Deo novčanih sredstava usmeren je i na ekologiju.

Svi objekti opremljeni su modernim računarskim sistemom za upravljanje. Kroz kontrolu i nadzor, ovaj centralizovani menadžerski program može da smanji upotrebu resursa neophodnih za održavanje konstrukcije. Između ostalog, beleži nivo ugljen-dioksida i otkriva napukline u cevovodu, a kontroliše i nadzire sledeće oblasti: grejanje, hlađenje, ventilacija, klimatizacija, rasveta, vodosnabdevanje, kanalizacija, snabdevanje električnom energijom, vatrogasna zaštita i komunikacioni sistemi.

Stadioni u Saransku, Kaljiningradu i Rostovu na Donu osmišljeni su tako da se za navodnjavanje trave na fudbalskim terenima skuplja, skladišti i koristi kišnica. Kišnica se čuva u spremnicima od gotovo dva miliona litara, a na ovaj način se postižu uštede vode u gradskim vodovodima. Tome doprinose i česme sa automatskom regulacijom koje zaustavljaju protok vode nakon nekoliko sekundi.

Arene su osvetljene LED sijalicama, a energetski efikasne strategije rasvete našle su se i u njihovoj okolini.

Vodilo se računa i o bukvalnom, a ne samo metaforičkom, „ozelenjavanju“ FIFA kupa. Teritorije pod drvećem i biljakama sačuvane su tokom rekonstrukcije objekata, a postojeći kapaciteti flore su i dodatno prošireni. Obnova stadiona Lužnjiki u Moskvi, koji će ugostiti vatrene navijače i finaliste nadmetanja 15. jula 2018. godine, rezultovala je u ukupno 1050 stabala više i 15700 kvadratnih metara zelenih površina.

Jelena Kozbašić