Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?

Bez obzira koliko idilično zvuči „toplo more“, neophodno je da sagledamo širu sliku u odnosu na pogled koji nam se pruža iz ležaljke na plaži na crnogorskom primorju. Jeste prilično opuštajuće uleteti u vodu odjednom, bez postepenog kvašenja i premišljanja da li da uopšte nastavljate dalje, i bez bojazni da će neki dovitljivi drugar da vas prska hladnom vodom od koje će žmarci da vam prolaze celim telom, ali je ovo istovremeno i posredan znak globalnog zagrevanja okeana!

Foto-ilustracija: Pixabay

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo „zarobljavaju“ i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim.

Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Prema jednom američkom okeanografu, u periodu od 1971. do 2010. godine, okeani su uskladištili onoliko energije koliko bi bilo potrebno za napajanje 140 milijardi fenova za kosu snage 1500 vati.

Dodatni razlog za ovu pojavu predstavlja „uzburkanost“ mora – ugljenik, kiseonik i ostale materije iz razmene sa atmosferom se mešaju zahvaljujući talasima, strujama i vrtlozima. Povrh svega, voda zauzima 71 odsto Zemljine površine, prosečne dubine 4 kilometra – što okeane čini ogromnim toplotnim rezervoarom.

Količina ugljen-dioksida, odnosno viška toplote, koju voda može da upije zavisi od njene temperature – hladnija voda može da apsorbuje više, toplija manje. S obzirom na to da je temperatura okeana, kako odmiče vreme, sve viša, voda će moći da prima sve manje štetnih gasova. To znači da će veći procenat zagađenja da odlazi u atmosferu.

Naučnici su otkrili da su tokom prethodne godine temperature okeana bile rekordno visoke i da je 2018. godina bila godina njihovog najvećeg zagrevanja. Zabrinutost naučnih krugova je izazvalo i saznanje da se proces odvija 40 odsto bržim tempom nego što su do sada verovali.

Najveće promene temperature okeana su zabeležene u površinskim slojevina dubine do 75 metara.

Taloženjem sve većih kapaciteta toplote u okeanu, oni se šire. Naučnici jednu trećinu porasta njihovog nivoa pripisuju upravo toplotnoj ekspanziji.

Stručnjaci upozoravaju i na druge pogubne efekte globalnog zagrevanja okeana – teži pljuskovi, rasprostranjenije poplave, razorniji uragani… Ono se naravno odražava i na morski svet – takođe negativno. Korali izumiru i gube svoje jarke boje, a ribe – dom. Primorane su da se sele iz toplijih područja u hladnija.

Okeani se ponašaju kao ogroman sunđer za emisije i time sprečavaju da vazdušne temperature skoče još drastičnije. Međutim, njihov potencijal je ograničen.

Uspostavljanje dogovora o ciljevima stabilizacije i izrada strategija ublažavanja uticaja globalnog zagrevanja i prilagođavanja njegovim neizbežnim posledicama predstavljaju postulate pregovora o klimatskim promenama. Razumevanje okeana kao najmoćnijeg ublaživača klimatskih promena je neophodno za uspeh u borbi protiv klimatskih promena.

Jelena Kozbašić