Zašto Švajcarci umotavaju glečere u ćebad?

Ćao, ćao!

Konačno se otopio sneg i ogrejalo sunce. Iako odavno nisam đak, verujem da učitelji i profesori u školama već zadaju pismene zadatke iz srpskog na temu „Stiglo je proleće u moj kraj“. Jesam li jedina koja bi svoje započinjala vrlo pastoralno: „Gospođa Zima je u svojim ledenim kočijama napustila moj grad i mesto ustupila gospodinu Proleću. Ono je drveće obuklo u novo zeleno ruho koje mu mnogo bolje pristaje od ogolelih grana. Hor ptičica peva veselije. Pridružuju mu se novi članovi – laste koje se vraćaju s juga“?

Pet godina od mog poslednjeg sastava s navedenim naslovom, o ovom godišnjem dobu razmišljam nešto manje romantično. Jedan od glavnih izvora moje „prolećne“ radosti sada je to što napokon mogu da spavam bez dve tone (subjektivna procena) jorgana i prekrivača. Lednici su u potpuno drugačijoj poziciji od mene. Toplije vreme zahteva da oni budu umotani u ćebad.

Foto: Wikipedia, glečer Roun 1870.

Kako prosečna temperatura na našoj planeti raste, tako se glečeri širom nje „skupljaju“. U periodu od 1991. do 2010. godine, prema nalazima Live Science, krivica za 69 odsto topljenja lednika pala je na ljudski faktor. Zagrevanje se u poslednjih osam godina povećalo.

I ove godine, kao i mnogih pre, grupa Švajcaraca probiće se do glečera u predelu Roun, noseći sa sobom ogromne bele prekrivače. Pohod je motivisan naporima da se masivni blokovi leda zaštite od nastupajuće letnje vreline.

Ledena masa u regiji Roun, koja je pre 11,5 hiljada godina pokrivala ogromni deo švajcarske teritorije, značajna je turistička atrakcija. Njeno topljenje, dakle, predstavlja i ekološku i ekonomsku nedaću za lokalno stanovništvo. U odnosu na 1856, glečer se „skupio“ za 1400 metara.

Foto: Wikipedia, glečer Roun 2010.

Kako ćebad mogu da pomognu rešavanju problema?

Reflektovanjem svetlosti o belu površinu pre nego ona dospe do lednika, njihovo topljenje moglo bi da se umanji – ali ne i da se sasvim zaustavi. Glaciolog David Volken tvrdi da glečer tokom toplog dana izgubi od 10 do 12 centimetara.

Naučnici su došli do saznanja da je topljenjem glečera, svake godine od 2003. do 2009, „otpušteno“ 260 gigatona vode. Ova zapremina je u povećanju nivoa mora imala udeo od jedne trećine, ukupno 0,71 milimetara. Posledice njihovog potpunog nestanka bile bi nesagledive i već kao tek apstraktna statistika su zabrinjavajuće.

Postaje sve jasnije da će svet „probiti“ granicu od maksimalnog povećanja temperature do 2 Celzijusova stepena koju je stavio pred sebe kako bi se sprečio dalji negativni uticaj klimatskih promena na život na Zemlji. Svaki korak u smeru njihovog neutralisanja se ceni pa tako i svaki pojedinačni korak Švajcaraca od početne tačke do glečera.

Ukoliko, pak, ne uspemo u borbi protiv klimatskih promena, naši potomci verovatno će sastave naslovljene „Stiglo je proleće u naš kraj“ pisati mnogo ranije u odnosu na nas.

Jelena Kozbašić