Švedskom se širi griža savesti zbog putovanja avionom usled količine štetnih gasova koje ovo prevozno sredstvo ispusti u atmosferu. Loš uticaj avio-saobraćaja se ne zaustavlja na zagađenju vazduha. Otpad od plastičnih kesa, pribora, čaša, salveta i slično dodatno uništava zdravlje planete.
Pokret „flygskam“ (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak.
Rastući broj ljudi, pre svega mlađih naraštaja, koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.
Ne samo da je, protestujući ispred nacionalnog parlamenta svoje domovine sa zahtevom za pooštrenje klimatske akcije, motivisala stotine hiljada vršnjaka da izađu na ulice, već je, odbijajući da putuje avionom, podstakla sunarodnike da učine isto. Aktivistkinja za zaštitu životne sredine na mnogobrojne političke skupove na kojima prisustvuje odlazi upravo vozom, iako put traje duže u poređenju sa letom. Jedanaest njenih govora će uskoro biti objedinjeni u knjigu pod naslovom „Niko nije suviše mali da bi napravio promenu“. Izdavač ju je opisao kao „glas generacije koja se suočava sa klimatskom katastrofom u punom zamahu – mirne, kivne i neustrašive koja moćnicima otkriva istinu“.
Klimatske promene Švedsku pogađaju dvostruko oštrije nego ostatak sveta – Švedski meteorološki institut je otkrio da u ovoj skandinavskoj zemlji temperatura raste dva puta brže u odnosu na prosečnu globalnu temperaturu. Prošla godina je bila jedna od najvrelijih i najsušnijih otkako je počelo merenje. Švedskom su buktali neki od najgorih šumskih požara ikada zabeleženih.
Prema naučnim tvrdnjama, prelazak jednog kilometra „kroz vazduh“ rezultuje sa 100 grama ugljen-dioksida, dok prelazak iste udaljenosti „na tlu“ proizvodi tek 15 grama škodljivog gasa, što je Šveđane zabrinute za njihovo okruženje navelo da radije putuju vozom, uprkos tome što im je na taj način do krajnje destinacije potrebno više vremena.
Emisije švedske avijacije su od 1991. skočile za 61 odsto. Ovaj severnoevropski narod leti sedam puta više od prosečnog Zemljanina i jedan je od onih koji najčešće koriste avione.
Prema podacima internet stranice za rezervaciju voznih karata, Greta i njen otac su, ne leteći, „sačuvali“ po 400 kilograma ugljen dioksida – što je približno jedna desetina ukupnog godišnjeg ugljeničnog otiska prosečnog stanovnika Švedske, a sve više pojedinaca sledi njihov primer. Popularnost agencija za organizaciju „putovanja prugom“ skače, baš kao i onih avio-kompanija koje različitim metodama neutralizuju emisije.
Pored manjeg negativnog dejstva na vazduh, vozovi korisnicima pružaju i veći prozor u svet, niži nivo buke i više prostora za noge.
Međutim, na kraju ostaje pitanje – da li Šveđani zaista lete manje zbog griže savesti ili zbog poreza na letenje uvedenog prošle godine?
