U prošlosti neutaživa žeđ čovečanstva za naftom je presahla – za vjeke vjekova?

Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom pandemije koronavirusa, svet je konačno naučio lekciju da je život moguć i sa manjom količinom fosilnih goriva. Nova saznanja, do kojih smo došli na teži način, potencijalno ćemo koristiti i po okončanju zdravstvene krize.

Niske cene prljavog energenta, nemogućnost skladištenja zaliha, rad od kuće, obustava avio-saobraćaja, smanjeni kapacitet industrije, najavljeni ponovni talas zaraze na jesen, pritisci za energetsku tranziciju… Koliko god su dani samoizolacije sumorni za nas, verovatno su još crnji za proizvođače nafte.

Nekada crno zlato, sada bagatela. Ovaj status mogla bi da zadrži i nakon isteka vrlo ograničenog vremenskog trajanja prezenta. Tako bi i futur mogao da (p)ostane… Prezent, u oba svoja značenja.

Građani, omađijani skorašnjim plavetnilom neba, zahtevaju od vlada da pooštre svoje napore za „rezanje“ štetnih emisija i da ih zauzdavanje virusa ne omete u borbi protiv klimatskih promena, već da se aktiviraju na oba fronta istovremeno. Uzevši sve navedeno u obzir, koštanje nafte vrlo verovatno se nikada neće popeti na rekordne iznose iz 2019. godine. Povrh svega, investitori se „sele“ iz sektora naftnih derivata u sektor obnovljivih izvora energije.

Poznavaoci energetskog tržišta su prethodno prognozirali da će vrhunac potražnje za naftom nastupiti oko 2040. godine. Tada bi, prema njihovim procenama, usledilo opadanje usled elektrifikacije saobraćajnog sektora, povećanja energetske efikasnosti i prelaska na alternativne energetske resurse.

Trenutno „zamrzavanje“ ekonomije nisu mogli da predvide, a ono je ozbiljno uzdrmalo naftaše, uslovivši pad tražnje njihovog osnovnog proizvoda u količini od 9,3 miliona barela dnevno u 2020. godini. Jedna agencija iz Pariza je proračunala da će se potraživanje nafte srozati na nivo iz 1995. godine kada je globalna privreda izgledala drastično drugačije nego danas.

Berzanski stručnjaci iz IHS Markit smatraju da će naftni sektor da se povrati do 2022. godine u slučaju da vlasti olakšaju pravila „zatvaranja“ ljudi u domovima i privredne aktivnosti se vrlo brzo posle toga vrate u život. Ako pak virus „udari“ i na jesen, ode nafta u propast!

Ipak, postoji bojazan da će pojeftinjenje nafte pojedinim zemljama biti toliko privlačan da će smetnuti s uma svoje klimatske ciljeve, što bi moglo da uspori ozelenjavanje energetike, ali i da podrije trud za očuvanjem planete.

Čini se da iza konstatacije „U prošlosti neutaživa žeđ čovečanstva za naftom je presahla – za vjeke vjekova“ i dalje treba da stoji upitnik.

Jelena Kozbašić