Struja u afričkim domaćinstvima pomoću blokčejn tehnologije

Ukoliko niste poznavalac informacionih tehnologija, verovatno se pitate šta je blokčejn tehnologija.

Blokčejn tehnologija predstavlja bazu za skladištenje podataka, nad kojom niko (pojedinac, vlada ili korporacija) nema kontrolu.

Ali, koja zajednička nit povezuje blokčejn tehnologiju i Afriku?

U većini podsaharskih zemalja suočavaju se sa deficitom električne energije, jer je potražnja veća u odnosu na proizvodnju. Ovaj problem je izraženiji u ruralnim područjima. Uzmimo za primer Ruandu u kojoj živi 70 odsto stanovništa u ruralnim područjima od kojih samo 18 odsto ima pristup električnoj energiji. I dok veliki broj domaćinstava i javnih zgrada nisu povezani na elektrodistributivnu mrežu, čak i oni koji su povezani nemaju garanciju da će tokom čitavog dana imati struju.

Foto-ilustracija: Pixabay

Drugi problem su visoki troškovi proizvodnje i distribucije električne energije. Cilj Ujedinjenih nacija za održivi razvoj usmeren je ka univerzalnom pristupu energije do 2030. godine, a mnogim međunarodnim sporazumima se podstiče globalni konsenzus o korišćenju energije iz obnovljivih izvora za sopstvene potrebe bez priključenja na elektrodistributivnu mrežu. Upravo je Afrika pogodna za korišćenje solarne energije i energije vetra. Ujedno, ovo su i najjeftiniji načini za dobijane energije u ruralnim područjima a proizvodnja i upotreba električne energije na ovaj način bila bi decentralizovana. Togo, Nigerija i Demokratska Republika Kongo trenutno se bave uspostavljanjem pravnih okvira za uvođenje nove politike u ovoj oblasti.

Međutim, stručnjaci kažu da je prodor na tržište „zelene energije“ u Africi i dalje nizak. Do sada se uspeh plana elektrifikacije merio na osnovu broja priključaka i megavata, a ne krajnjom upotrebom te energije. U svrhu merenja, lokalne zajednice u Africi moraju imati spremne i dostupne prostorije, opremu i  sisteme za napajanje električnom energijom. Međutim, postoji pomak u tome kako treba meriti uspeh elektrifikacije.

Ukoliko krajnja upotreba energije ne poboljša život građana i ne zadovoljava potrebe, onda nema potrebe za daljom decentralizacijom energije. Svetska banka koristi istu ovu metodologiju da proveri napredak u pristupu električnoj energiji.

Sa pojavom blokčejn tehnologije, danas je moguće bez posrednika uspostaviti bazu koja može beležiti potrošnju energije i kreditnu istoriju (koje su relevantne kada postoji potreba za finansiranjem pristupa), a takođe ova baza omogućava trgovinu energijom između domaćinstava, dajući potrošačima više kontrole nad energetskim zahtevima i potrošnjom.

Fondacija Enerdži Veb (EWF) je započela 2017. godine promenu platforme blokčejna, s ciljem stvaranja tržišnog standarda za energetsku industriju kako bi se ovaj sektor razvijao i u želji da se podstakne kreiranje originalnih rešenja zasnovanih na blokčejnu.

Aplikacija koju je razvila Fondacija nosi naziv EV Oridžin i ona je uspostavila onlajn tržište u kome sva pametna brojila, postavljena na sistemima za napajanje energijom iz solarnih panela, mogu da „komuniciraju.“ Takođe ova platforma evidentira poreklo proizvedene električne energije iz obnovljivih izvora, sa jasnim podacima o tipu izvora, vremenu, lokaciji i emisiji CO₂. Ovakvo rešenje stavlja na raspolaganje korisnicima univerzalnu kontrolnu tablu na kojoj oni mogu pratiti potrošnju sa opcijom odabira izvora energije. Koristeći mobilnu aplikaciju Ekserdži, građani koji imaju solarne panele na krovovima svojih kuća mogu prodavati višak solarne energije onim građanima koji ih nemaju naravno ukoliko su povezani na elektrodistributivnu mrežu.

Blokčejn tehnologija će brzo podstaći usvajanje decentralizovanog energetskog sistema na mestima koja imaju ili uopšte nemaju pristup električnoj energiji. To ne samo da će povećati produktivnost među malim potrošačima energije, već će se pojaviti i novi načini definisanja krajnje upotrebe energije.

Sofija Nikolić