Prvi šumski vrtić u Hrvatskoj

Zamislite vrtić u kome je plafon „izgrađen“ od krošnji drveća, a zidova gotovo da i nema! Koliko bi vas kao radoznalog trogodišnjaka zabavilo da umesto bazena s lopticama i seta lego kocki na raspolaganju za svoje nestašluke i istraživanje imate šumu?

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Šumski vrtić predstavlja tip predškolskog obrazovanja namenjen mališanima između tri i šest godina koja se održava gotovo isključivo na otvorenom. Bez obzira na to da li napolju sija sunce, rominja kiša ili je predeo obavijen maglom, njegovi polaznici se podstiču na igru i učenje kako bi se povezali s prirodom, razvila snalažljivost i očvrsnula.

Tokom poslednjeg veka, čovečanstvo je ubrzano urbanizovalo planetu Zemlju. Nekada netaknute prirodne lepote pretvarali smo u veštačke tvorevine po svojoj meri – puteve, kuće, sportsko-rekreativne centre… Iako na marginama postojanja savremenih ljudi, istovremeno sa agresijom na prirodu se odvijao – i odvija se i dalje – i obrnut proces.

Povratak njenim iskonskim vrednostima.

Uvidevši blagotvorna svojstva prirode na psihičko stanje pacijenata, Norvežani su se odvažili da nekoliko bolnica izmeste u šume, a upravo na severu evropskog kontinenta je takođe rođena ideja o šumskim vrtićima. Pedesetih godina prošlog veka, dok je u obližnjem šumarku provodila vreme sa svojom i decom svojih komšija, Dankinja Ela Flatau je probudila interesovanje okoline. Roditelji klinaca iz njenog komšiluka, inspirisani njenim primerom, su pokrenuli inicijativu i osnovali prvi šumski vrtić na svetu. Nije trebalo dugo da i druge skandinavske zemlje, kao i Amerika, Austrija i Nemačka, prepoznaju značaj koncepta i uvrste ga u svoje obrazovne sisteme.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Dummer)

Mašta dečurlije u šumskim vrtićima biva stavljena pred izazov da od raspoloživih resursa naprave sebi igračke ili da sa drugarima osmisle nove inovativne igrice. Pored toga, uvek mogu da organizuju sopstveno pozorištance i međusobno podele uloge što zahteva da funkcionišu kao tim. U saradnji sa vaspitačima, od grana prave skloništa. U „prostorijama“ vrtića imaju bezbroj drveća za pentranje i mesta za skrivanje za žmurke. U prilici su i da se osame i razmišljaju. Kasnije sledi nezaobilazni odmor koji im obezbeđuje energiju za predstojeće aktivnosti.

Stručnjaci su otkrili da se šumski obrazovni program pozitivno odražava na razvoj devojčica i dečaka, pre svega na njihovu sposobnost ravnoteže, hitrost, spretnost, koordinaciju i čulnu osetljivost.

Stanovnici Pule od nedavno imaju šansu da potomcima pruže sve pogodnosti obrazovanja na otvorenom u vrtiću „Šumska djeca“. Njega je otvorila Frančeska Miličević, psiholog i dadilja, sa željom da najmlađima osigura sve ono što je i sama iskusila u detinjstvu. Bezbrižnost igre i istraživanja šume, skupljanje plodova, pravljenje igrački i kućica za životinje od drveta i gnezda od šipražja, branje voća i povrća, izlete…

Foto-ilustracija: Unsplash (Anna Samoylova)

Vrtić će biti smešten u naselju Veli Vrh, nedaleko od fudbalskog igrališta Tivoli, gde se i Frančeska igrala kao mala. „Svako brdo je bilo moje i mnogo uspomena me veže za ovo mesto“, kaže ona medijima – ali sada svako njeno brdo i uspomenu deli s drugima. Za spavanje i obroke je uredila poseban objekat u kom će boraviti i kada je loše vreme kom ne mogu da se suprotsave ni posebnom opremom – kabanicama i gumenim čizmama.

„Teren u šumi je nepravilan. Dakle, dete koje hoda po šumi je u većoj prednosti u odnosu na ono koje hoda po betonu. Imunitet dece koja većinu vremena provode napolju je nesumnjivo jači u odnosu na imunitet one dece koja su u zatvorenom. Mnogo rade rukama“, naglašava Frančeska i dodaje da stvarne opasnosti ne postoje. „Naravno da će pasti i ogrebati se, da će biti komaraca i krpelja, ali to nije ništa opasno. Sve je to dobro za njih“, objašnjava.

Sličan vrtić postoji i u Beogradu.

Na mamama i tatama je da izaberu da li će svoje klince staviti pod stakleno zvono ili nebeski svod

Jelena Kozbašić