Priroda kreće u „odbrambeni napad“ kada je najugroženija, a KOVID-19 je dokaz

Foto-ilustracija: Pixabay

Poslednjih meseci tu i tamo se kroz tekstove u domaćim i stranim medijima provlačila teza da je pandemija koronavirusa zapravo znak da priroda uzvraća udarac zbog toga što je besomučno eksploatišemo. Uglavnom je bila utemeljena na filozofskim razmišljanjima autora kako je čovečanstvo otišlo k vragu ili upozorenjima stručnjaka za biodiverzitet o izbijanju svakolikih smrtonosnih bolesti ako se nastavi ugrožavanje ekosistema naše planete. Sada je ta ideja potkovana i rezultatima jednog istraživanja!

Ova sveobuhvatna analiza je prva koja pokazuje da propadanje prirode, uzrokovano porastom stanovništva Zemlje i posledično ogromne potrošnje, povećava rizik od oboljevanja. Prema novim naučnim saznanjima, uništavanje našeg prirodnog okruženja, naime, doprinosi skoku broja pacova, šišmiša i drugih prenosnika zaraze koji mogu da izazovu zdravstvenu krizu sličnih razmera kao KOVID-19.

Naučnici su vršili ispitivanje na više od 7.000 životinjskih zajednica i otkrili da pretvaranje divljine u poljoprivredno zemljište ili naselja rezultuje „brisanjem“ većih vrsta. Šteta, naneta njima, koristi manjim, više prilagodljivim stvorenjima koji nose najviše patogena s mogućnošću prenosa na ljude.  Procenjeno je da su domaćini zoonotskih bolesti i do 2,5 puta brojniji u degradiranim područjima. U poređenju sa netaknutom prirodom, njihove populacije su uvećane i do 70 odsto.

Otkako je korona počela da hara svetom, Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija su nekoliko puta naglasile da je, kako bismo se izvukli iz ovih „vunenih vremena“, pored zdravstva i ekonomije, neophodno i da se koncentrišemo na izvor nevolja, odnosno da zauzdamo pustošenje i prekomernu (zlo)upotrebu prirodnih resursa.

Prevencija bi čak bila jeftinija u odnosu na sanaciju. Sprečavanje naredne pandemije, kroz zaštitu životinja i šuma, zahtevalo bi tek 2 odsto iznosa finansijske štete nastale usled kovida.

U jutrošnjem pregledu vesti sam otkrila da je izmišljena tehnologija za padanje kiše kao odgovor na sveprisutnije suše. Suludo, zar ne? Umesto da reagujemo u pravcu smanjenja aktivnosti kojima narušavamo prirodni balans i doprinosimo globalnom zagrevanju, mi ćemo radije da „pucamo“ u oblake da bi nam obnarodovali više padavina. Zar je teže zabraniti industriju proizvodnje plastike npr. nego uložiti boga oca novca da bismo neutralisali klimatske promene i pri tom podređivali čak i vremenske okolnosti nama samima i potencijalno opet negativno uticali na ekosistemsku ravnotežu? Svakako bismo našli način da donesemo namirnice kući u slučaju da su nam uskraćene plastične kese, a neki od nas to već veoma uspešno rade. Slično, izumeli smo i skupo veštačko drvo, efikasno koliko 368 uobičajenih stabala (???), pošto je baš teško kopati 368 rupa, jel?

Priroda kreće u „odbrambeni napad“ kada je najugroženija. Na kraju krajeva, nije ona ta protiv koje se borimo, već mi sami.

Jelena Kozbašić