Podzemno blago naše zemlje, Bogovinska pećina

Pećine predstavljaju podzemne prostorije u Zemljinoj kori nastale prirodnim procesima. U Srbiji su najzastupljenije one u kraškom reljefu. Pećine u krasu su oblikovane hemijskim i mehaničkim delovanjem vode. Osim u njemu, nastaju i u naslagama gipsa, soli, magmatskim stenama, konglomeratima, brečama, pa čak i u ledu.

Foto: Jelena Kozbašić

Moram da priznam da mi je kao detetu razlikovanje pećinskih stalaktita i stalagmita bilo jednako teško kao i razlikovanje sveski i knjiga i leve i desne strane. Kako je učenje na osnovu iskustva za mene najprijemčivije, šta su sveske, a šta knjige, sam naučila u prvom razredu osnovne škole, šta su stalaktiti, a šta stalagmiti, pre nekoliko dana, a razlikovanje leve i desne strane i dalje ostaje imuno na svaku tehniku učenja – sem pisanja puškica u obliku slova L i D na rukama.

No, hajde da zanemarimo to što sam okret u levo na treninzima salse radila – u desno, i da se koncentrišemo na znanje kojim raspolažem.

Stalaktit nastaje od kalcijum-karbonata koji su kapljice vode ostavile klizeći sa svoda, dok stalagmit nastaje od nataloženog  kalcijum-karbonata iz kapljica vode koje padaju na tlo. Dakle, stalaktit se stvara sa pećinske tavanice, a stalagmit sa njenog poda. Njihovim spajanjem formira se pećinski stub.

Nakon što smo rasvetlili definicije osnovnih pojmova, rasvetlićemo i put kroz jednu od pećina.

Foto: Jelena Kozbašić

U ponedeljak sam imala priliku da, zajedno sa kolegama s posla, obiđem Bogovinsku pećinu u istočnoj Srbiji, smeštenu na obodu Kučajskih planina nedaleko od Boljevca. Važi za jednu od najlepših u našoj zemlji i jedan je od prirodnih dragulja svog kraja.

Iako je nekada bila sebično čuvana od strane meštana kao sklonište, čak i od očiju naučnika Jovana Cvijića, sada je dostupna za istraživačke pohode i turističke posete.

Bogovinska pećina je rečna, periodično aktivna, pećina. Izgradile su je podzemne vode iz sliva Bogovinske reke. Zaštićena je kao prirodno dobro III kategorije, a svojom dužinom od više od 6.000 m je dugo bila naša najduža pećina.

Radovi na uređenju Bogovinske pećine su okončani 2013. godine, a finansirali su ih Opština Boljevac i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

Uređeno je 540 metara staze koja je uzdignuta od rečnog korita i omogućava neprekidan pristup najvelelepnijim dvoranama, među kojima se, po svojoj lepoti i bogatstvu pećinskog nakita, posebno izdvajaju četiri:

Foto: Jelena Kozbašić

  • Koncertna dvorana – severni zid dvorane je obložen monumentalnim ukrasima. Deluje svečano i zadivljujuće, a ime je dobila zbog akustičnosti koja pruža uslove za organizovanje muzičkih i literarnih manifestacija.
  • Rudarska dvorana – vodiči kažu da je smeštena na terasi sa desne strane rečnog kanala, što usled svog malopre pomenutog neznanja, ne mogu i sama da potvrdim, i da je posvećena bogovinskim rudarima.
  • Dvorana kiklopa – raspolaže obiljem nakita – pretežno stalagmita. Središnje mesto zauzimaju kiklopi po kojima je dvorana i nazvana. Levo od njih se ističe raskošan, svetlucan i nakinđuren pećinski stub tzv. Vlaška mlada. Niski stalagmit, između kiklopa i mlade, podseća na majku sa detetom u naručju.
  • Hajdučka dvorana – stalagmit rumene boje, visok 10 m, s postoljem od 2 m, simbolizuje Hajduk Veljka. Blizu njega, iz tame, izronila je njegova verna i hrabra saputnica – Čučuk Stana.

Tokom svoje ekspedicije, kolege i ja nismo naleteli na Betmena, ali nekoliko slepih miševa nam jeste proletelo iznad glava. Nekoliko smo zatekli u dubokom snu kako, poput stalaktita, vise sa svoda Bogovinske pećine.

U svakom slučaju smo ostali zatečeni koliko zanimljivosti kriju „rupe“ u Zemlji i svima bismo preporučili šetnju podzemljem.

Jelena Kozbašić