Šta ako je napuštanje Zemlje jedini način da je spasemo?

Zemlja je tek jedna od osam planeta koje kruže oko Sunca zajedno sa svojim satelitima, ali nema sumnje da je drugačija od svih – jedina je za koju smo sigurni da na njoj postoji život. Pored planeta i satelita, u Sunčevom sistemu se mogu naći i druga manja nebeska tela kao što su asteroidi, meteoridi i komete. S obzirom na naše neodgovorno trošenje ograničenih Zemljinih resursa, možda bi trebalo da skujemo plan(etu) B.

Lavovi u divljini nemaju predatore – zašto im onda populacija opada?

Prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode, lavovi su ranjiva vrsta i njihova populacija beleži pad, a između 1993. i 2014. godine, njihob broj se smanjio za 43 odsto. Moćne i veličanstvene životinje u divljini nemaju predatora – ali njihova populacija ipak opada. Ne živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj animaciji u kojoj zlonamerni, zavidni brat kralja lavova kuje zaverenički plan da preuzme tron uz pomoć hijena. Živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj realnosti u kojoj smo neprijatelji vođa životinjskog carstva – mi sami.

Kako se „sahranjuju“ nuklearni reaktori?

Procesi „prekrivanja“ četvrtog reaktora sa 400.000 m3 betona i 7.300 tona metala i ugrađivanja sistema filtracije su bili okončani pola godine nakon Černobiljske katastrofe. „Monstruozna“ građevinska struktura je nazvana sarkofag i njena uloga je bila da zakloni istopljeno jezgro reaktora i da unutar sebe zarobi 740.000 m3 verovatno najopasnijeg otpada koje je čovečanstvo proizvelo tokom 20. veka. S obzirom na to da ju je nagrizao zub vremena, rodila se potreba da bude zamenjena – ili, preciznije rečeno, prekrivena i dodatno obezbeđena.

Život Male Sirene u 2019. godini prema zamisli nemačke umetnice

Lik Male Sirene je početkom devetnaestog veka „izmaštao“ danski književnik Hans Kristijan Andersen za potrebe pisanja istoimene bajke. Nesvojstveno ovom književnom žanru, „Mala Sirena“ se nije završavala uobičajenim „…i živeli su srećno do kraja života“. Andersen ju je tada, usled neuzvraćene ljubavi, pretvorio u penu – što i nije bilo jednako tragično kao što bi neko mogao da pomisli na prvu loptu. Uprkos tome što se pomoću napitka koji joj je veštica dala u zamenu za njen jezik i zvonki glas transformisala u ljudsko biće, život je završila baš onako kako bi ga završila da je umesto nogu i dalje imala rep. Kao pena…

Koji lokaliteti su nominovani za UNESKO listu svetske baštine 2019?

Počev od 1978. godine Organizacija Ujedinjenih nacija za nauku, kulturu i obrazovanje (UNESKO) je pod svoju zaštitu stavila mnogobrojna mesta od kulturnog i prirodnog značaja za celokupno čovečanstvo poput Jeloustona u Sjedinjenim Američkim Državama, prvog nacionalnog parka; Tadž Mahala u Indiji, svojevrsnog mauzoleja ljubavi; Petre u Jordanu, prestonice nekadašnjeg Nabatejskog carstva i ostrva Galapagos u Ekvadoru, doma različitih endemskih vrsta biljaka i životinja.

Nemarni turisti uništavaju prirodne lepote Islanda

Sve do 2010, žitelji drugih krajeva planete su bili imuni na prirodne lepote Islanda i ne previše zainteresovani za putovanje tamo ili prosto nedovoljno ekonomski potkovani. Tada se situacija značajno menja i broj turista raste za 366 odsto, sa nešto više od 488 hiljada posetilaca u 2010. na gotovo 1,8 miliona u 2016.

Nisam debela, ja sam evoluirala

Biološki red primata uključuje lemure, majmune i ljude – a „najpopunjeniji“ pripadnici reda smo mi. Čak i oni koji su moja sušta suprotnost, zategnuti vlasnici članske karte teretane, čelične volje i trbušnjaka, imaju značajne zalihe masnog tkiva. Drugi primati u telu imaju manje od 9 odsto masti, a zdrav nivo masti kod ljudi se kreće između 14 i 31 odsto. U poređenju sa našim najbližim životinjskim srodnicima, i najmišićaviji među nama su „buce“. Otkud to?