Prirodi su neophodni superheroji Zelembaći!

Privučena zavodljivom moći prirode, čistotom dečjih osmeha i beskrajnom harizmom Ane Svilar, idejnog tvorca „Avanture Zelembaća“, htela sam da saznam više o edukativnim radionicama za klince koje organizuje. „Ideja o prenošenju znanja o zaštiti životne sredine je nastala veoma spontano“, otkriva mi Ana na početku našeg razgovora i dodaje da je pre više od tri godine na poziv vaspitačica održala predavanje povodom Dana planete Zemlje u vrtiću svog sina. Uzbuđena zbog rada sa najmlađima, u trenutku je stvorila alter-ego i od master inženjera zaštite životne sredine pretvorila se u superheroja Zelembaća.

Da li je nova grčka predsednica znak da zaštita životne sredine postaje „trendi“?

Ako bismo zamislili da kao čovečanstvo glumimo u nekom limunadica filmu čija je radnja smeštena u američku srednju školu veličine Zemlje, članovi Svetskog fonda za prirodu, Grinpisa i sličnih udruženja bi pripadali ekipi tlačene dece – kul klinci bi im lomili slamčice od bambusa, podsmevali bi se njihovim idejama o svetu koji je energetski samodovoljan zahvaljujući čistoj energiji, a možda bi se našao i poneki drznik koji bi im podmetnuo meso u njihovu vegetarijansku užinu u menzi. Nakon nepotrebnog razmaštavanja i usložnjavanja jedne vrlo jednostavne stvari, red je da poentiram! Zabrinutost za našu planetu i dalje nije mejnstrim. Međutim, postoje naznake da će biti.

Najodrživije kompanije na svetu

„Sve srećne porodice liče jedne na druge, a sve nesrećne porodice su nesrećne na svoj način“ je kazivanje koje bismo mogli da upotrebimo i za održive odnosno neodržive kompanije. Ipak, uprkos sličnosti, održive kompanije se razlikuju po stepenu njihove održivosti, a neodrživim će različite stvari „doći glave“.

Koliko je zapravo „prljav“ vaš orman?

U toku proizvodnje i pranja tek jednog para farmerki u atmosferu se ispusti jednaka količina ugljen-dioksida kao tokom vožnje automobila duge 11 km. Naravno, garderoberi mnogih od nas sadrže i po nekoliko parova farmerki, a pored njih, tu su i brojne majice, duksevi, jakne, trenerke, suknje, haljine… Dakle, naši bi ormani mogli da nas „prevezu“ poprilično daleko.

Da li podržavate filantropiju „do gole kože“?

Solidarnost među ljudima čini se nikada jača i mnogi su spremni da finansijski podrže Australijance u opasnosti od požara uprkos tome što je potencijalno jedini Australijanac koga su ikada upoznali – kengur iz zoološkog vrta. Nekima je, međutim, neophodan dodatni podstrek. Iako obnaženi snimci bude potpuno drugačije emocije u odnosu na stradanja, takođe ne predstavljaju nešto za šta je većina nas nezainteresovana. Svesna toga, Kajlin Vard je na raspolaganje donatorima stavila svoje telo. U jpg formatu, doduše!

Kinezi planiraju da izgrade solarnu elektranu – u svemiru!

Ono što vam verovatno zvuči kao naučna fantastika je zapravo i počelo kao maštarija ispred svog vremena 1941. godine u glavi pisca i biohemičara ruskog porekla Isaka Asimova. Tehnologija tada ipak nije bila dovoljno napredna da uhvati korak sa idejom s obzirom na to da je, za uspešno sprovođenje te zamisli, neophodno lansirati i postaviti brojne solarne panele među zvezdama i uspostaviti isporuku proizvedene energije.

Lepota i (ne)održivost poklanjanja

Svest ljudi primetno postaje sve zelenija i posledično načini borbe za očuvanje planete ekstremniji. S dobrobiti budućih naraštaja na umu, pojedinci se odriču vožnje automobilom i putovanja avionom, izbacuju meso iz svojih jelovnika, donose odluku da nemaju decu, koriste isključivo prirodnu kozmetiku… Čak dižu ruke i od poklanjanja s objašnjenjem da ne žele da gomilaju nepotrebne predmete, potencijalno uvijene u plastične presijavajuće omote i posute mikroplastikom, ovaj – šljokicama, a svakako proizvedene s ogromnim ugljeničnim otiskom.