Podzemno blago naše zemlje, Bogovinska pećina

Pećine predstavljaju podzemne prostorije u Zemljinoj kori nastale prirodnim procesima. U Srbiji su najzastupljenije one u kraškom reljefu. Pećine u krasu su oblikovane hemijskim i mehaničkim delovanjem vode. Osim u njemu, nastaju i u naslagama gipsa, soli, magmatskim stenama, konglomeratima, brečama, pa čak i u ledu. Nakon što smo rasvetleli definicije osnovnih pojmova, rasvetlimoćemo i put kroz jednu od pećina.

Prvi šumski vrtić u Hrvatskoj

Zamislite vrtić u kome je plafon „izgrađen“ od krošnji drveća, a zidova gotovo da i nema! Koliko bi vas kao radoznalog trogodišnjaka zabavilo da umesto bazena s lopticama i seta lego kocki na raspolaganju za svoje nestašluke i istraživanje imate šumu? Šumski vrtić predstavlja tip predškolskog obrazovanja namenjen mališanima između tri i šest godina koja se održava gotovo isključivo na otvorenom. Bez obzira na to da li napolju sija sunce, rominja kiša ili je predeo obavijen maglom, njegovi polaznici se podstiču na igru i učenje kako bi se povezali s prirodom, razvila snalažljivost i očvrsnula.

Otkud šuma na austrijskom fudbalskom terenu?

Ukoliko ne iskorenimo neodgovorno ponašanje prema šumskim kapacitetima, iskorenićemo zelenilo i prirodu ćemo moći da gledamo isključivo u ograđenom prostoru – kao životinje u zoološkim vrtovima – baš onako kako je olovkom i skicirao umetnik Maks Pejntner na svom crtežu pod nazivom „Beskrajna privlačnost prirode“. Inspirisan njegovom distopijskom vizijom, njegov kolega Klaus Litman je i organizovao izložbu „Za šumu“ na terenu jednog austrijskog fudbalskog kluba.

Kameno doba, metalno doba… plastično doba

Kamen i metal su za praistorijske ljude predstavljali revolucionarne materijale i osnovu za još revolucionarnije izume. Da li su nama, ljudima savremenog doba, ono što su njima nekada bila sečiva, sekire, motike, srpovi i maljevi, zapravo – plastične kese, flaše i slamčice? Naučnici smatraju da bi naslage ovog materijala mogle da obeleže početak antropocena, geološke epohe koja, prema njihovom predlogu, označava dominaciju ljudi nad planetom.

Lični osvrt na Letnju školu energetskog i klimatskog planiranja

REIC i GIZ su pozvali mlade stručnjake zainteresovane da unaprede klimu i energetiku da im se pridruže u letnjoj školi u Vitezu. Poziv su geografski ograničili na region Balkana. Ipak, s obzirom na to da se dobar glas daleko čuje, a engleski jezik još dalje, na njihovu mejl adresu stigle su biografije i motivaciona pisma iz čak 36 zemalja sveta sa ukupno 4 kontinenta. U konkurenciji od više od 200 ljudi, priliku za usavršavanje dobilo je njih 18. Tačnije, nas 18!

Pluća Zemlje u plamenu! Górе (naj)gȍrē gòrē gȍrе

Ako vas nije briga za neke tamo, hiljadama kilometara udaljene, biljke, životinje i ljude, zar vas nije briga za vas same? Gori nam pod nogama, ali nam gori i nad glavama – i to vazduh. Stabla Amazonije obezbeđuju čovečanstvu oko 20 odsto neophodnog kiseonika, a kao neki od najznačajnijih usisivači ugljenika zaslužni su i za usporavanje klimatskih promena.

Traži se srpski Dejvid Atenboro

Zidno slikarstvo predstavlja svojevrstan način da se oda pošta nekoj ideji ili ličnosti. Britanci su stoga u maju odlučili da zid jedne prodavnice tropskih riba, smeštene u istočnom Londonu, osveže likom Sera Dejvida Atenboroa, proslavljajući tako njegov rođendan i ljubav prema prirodi dugu 93 godine. Dejvid Atenboro je britanski voditelj i prirodnjak. Njegovo najčuvenije delo jeste serijal dokumentarnih emisija objedinjenih pod naslovom „Život“.