Neurobiolozi prebacili sećanja iz jednog puža u drugog

Prošlog četvrtka šokirala sam se saznanjem da drveće ima sopstveni puls, a ove uspehom naučnika da sećanja jednog morskog puža prebace u drugog. Ma čekajte, zapravo, šokantna mi je već činjenica da sluzavci s kućicom imaju uspomene! I čega se uopšte sećaju – dece kako im pevaju „Pusti pužu rogove na babine dolove, ako nećeš pustiti, ja ću tebe ubiti, sekirom po glavi, na zelenoj travi!“? Pretnja ubistvom je baš bezveze uspomena, moram priznati.

Drveće ima sopstveni puls, otkrivaju naučnici

Da li ste znali da sa drvetom iz komšijinog dvorišta s kojeg ste kao dete možda ponekad „ukrali“ sočnu jabuku imate više zajedničkog nego sa njegovim vlasnikom? Da – za razliku od vrlo verovatno komšije-mrguda koji bi vas vikao i huškao vaše roditelje da vas kazne neprikladno strogo za takvu sitnicu – i vi i ta stara jabuka, uslovno rečeno, imate srce?

Naučnici-volonteri u prvim borbenim redovima protiv klimatskih promena

Protekle dve nedelje provela sam na pregovorima o klimatskim promenama u Bonu, u Nemačkoj. Upoznala sam se sa političkom perspektivom na globalno zagrevanje, o čemu više možete da čitate na sledećem linku: https://www.energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/. I dok su nama, pojedincima, sredstva u borbi protiv klimatskih promena – smanjeni unos mesa ili izbegavanje korišćenja plastičnih kesa – države svoj ugljenični otisak smanjuju potpisivajući konvencije i obrazujući komisije. Jedna od njih je i Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC).

#throwbackthursday: Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama – od Rija 1992. do Bona 2018.

Predmet sporazuma je „da ograniči koncentraciju gasova staklene bašte u atmosferi na nivo koji sprečiti opasno mešanje čoveka u klimatske sisteme“. Okvirna konvencija postavlja labave smernice za emisije štetnih materija za pojedinačne države i ne sadrži izvršne mehanizme. Čvršće spone stvaraju se spečifičnim ugovorima koji, prema cilju UNFCCC, određuju dalje akcije (protokoli, sporazumi).

Koliko je dubok naš ekološki otisak?

Ekološki otisak predstavlja zbir svih „eko-usluga“ koje ljudi „zahtevaju“ od određenog područja. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, „budžet“ naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha. Odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Evropski sud Poljacima dostavio račun za krčenje prašume u iznosu višem od 4,3 miliona...

Bjelovečka šuma prostire se na granici između Belorusije i Poljske. U prošlosti, poljski kraljevi i ruski carevi ostavljali su je netaknutom kako bi mogli da je koriste za svoje velike lovačke pohode. U sadašnjosti joj preti opasnost. Desničarska vlada u Poljskoj, 2016. godine, je i više nego utrostučila dozvoljenu seču drveta sa ovog jedinstvenog mesta. Kao posledica nemara Poljaka, palo je više od 10 hiljada stabala. U budućnosti, motornim testerama onih koji nisu spremni da za krčenje plate milionski ceh (dakle, ogromnom broju) staće se na put.