Najodrživije kompanije na svetu

„Sve srećne porodice liče jedne na druge, a sve nesrećne porodice su nesrećne na svoj način“ je kazivanje koje bismo mogli da upotrebimo i za održive odnosno neodržive kompanije. Ipak, uprkos sličnosti, održive kompanije se razlikuju po stepenu njihove održivosti, a neodrživim će različite stvari „doći glave“.

Koliko je zapravo „prljav“ vaš orman?

U toku proizvodnje i pranja tek jednog para farmerki u atmosferu se ispusti jednaka količina ugljen-dioksida kao tokom vožnje automobila duge 11 km. Naravno, garderoberi mnogih od nas sadrže i po nekoliko parova farmerki, a pored njih, tu su i brojne majice, duksevi, jakne, trenerke, suknje, haljine… Dakle, naši bi ormani mogli da nas „prevezu“ poprilično daleko.

Da li podržavate filantropiju „do gole kože“?

Solidarnost među ljudima čini se nikada jača i mnogi su spremni da finansijski podrže Australijance u opasnosti od požara uprkos tome što je potencijalno jedini Australijanac koga su ikada upoznali – kengur iz zoološkog vrta. Nekima je, međutim, neophodan dodatni podstrek. Iako obnaženi snimci bude potpuno drugačije emocije u odnosu na stradanja, takođe ne predstavljaju nešto za šta je većina nas nezainteresovana. Svesna toga, Kajlin Vard je na raspolaganje donatorima stavila svoje telo. U jpg formatu, doduše!

Kinezi planiraju da izgrade solarnu elektranu – u svemiru!

Ono što vam verovatno zvuči kao naučna fantastika je zapravo i počelo kao maštarija ispred svog vremena 1941. godine u glavi pisca i biohemičara ruskog porekla Isaka Asimova. Tehnologija tada ipak nije bila dovoljno napredna da uhvati korak sa idejom s obzirom na to da je, za uspešno sprovođenje te zamisli, neophodno lansirati i postaviti brojne solarne panele među zvezdama i uspostaviti isporuku proizvedene energije.

Lepota i (ne)održivost poklanjanja

Svest ljudi primetno postaje sve zelenija i posledično načini borbe za očuvanje planete ekstremniji. S dobrobiti budućih naraštaja na umu, pojedinci se odriču vožnje automobilom i putovanja avionom, izbacuju meso iz svojih jelovnika, donose odluku da nemaju decu, koriste isključivo prirodnu kozmetiku… Čak dižu ruke i od poklanjanja s objašnjenjem da ne žele da gomilaju nepotrebne predmete, potencijalno uvijene u plastične presijavajuće omote i posute mikroplastikom, ovaj – šljokicama, a svakako proizvedene s ogromnim ugljeničnim otiskom.

Hajde da istražimo morske dubine – iz svojih fotelja!

Ekspanzija društvenih mreža mnogima je donela naviku besomučnog skrolovanja, toliko zastupljenu da počinjem da sumnjam da nam se tanji koža na jagodicama palčeva :) Šta ako promenimo perspektivu i pomoću mobilnih telefona i kompjetera, umesto duboko u privatnost naših poznanika, zavirimo u nepoznate dubine mora? Nil Agarval, prema sopstvenim tvrdnjama, …

Kuda sa električnim i elektronskim otpadom?

Baš kao što Milica ostaje večno sa Đorđem, isto tako se jednom razdvojeni putevi Plastične Flaše i Aluminijumske Limenke opet ukrste na nekoj deponiji. Da ne pominjem koliko situacija postaje zanimljiva kada im se pridruži i Staklena Tegla… Posebno je „naelektrisano“ na skupovima, tj. hrpama, elektronike. Rekla bih da između naših odbačenih telefona, iskorišćenih baterija i starih kablova postoji neka hemija. Ne ona pozitivna dabome! Tamo pršte toksični metali na sve strane.