Otkud ekološki standardi na Fudbalskom prvenstvu i zašto ih Maradona ne poštuje?

Ćao svima, kako ste?

Obećala sam vam da ćete narednih nedelja na ovom mestu čitati o tome kako su Rusi na Svetskom prvenstvu u fudbalu „pomirili“ ekologiju i fudbal. Pa da počnemo…

Kako se uopšte „jurcanje“ za očuvanjem naše planete, pored jurcanja za loptom, pojavilo u sklopu „najvažnije sporedne stvari na svetu“?

Svoj doprinos borbi protiv klimatskih promena i utemeljenju svetlije budućnosti čovečanstva, Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (franc. Fédération Internationale de Football Association, FIFA), zajedno sa svojim partnerima, teži da ostvari „ozelenjavanjem“ duše fudbalskih okršaja – stadiona. Za sprovođenje ovog cilja u delo nije dovoljno uzgajanje trave za utakmice.

Svetsko prvenstvo u fudbalu za žene, održano 2011. godine u Nemačkoj, pokazalo je kako briga o životnom okruženju rezultuje u značajnim uštedama novca. Jednokratna investicija od otprilike 700 hiljada evra usmerenih u sprovođenje ekoloških mera na terenima, Nemcima je donela godišnju uštedu od oko 300 hiljada, što znači da su već 2014, uslovno rečeno, povratili uložena sredstva.

Kako se priliv finansija za izgradnju stadiona iz Brazilske razvojne banke ne bi zaustavio, i Brazilci su 2014. bili obavezani da sportski objekti ispunjavaju uslove za dobijanje sertifikata „zelene gradnje“.

Postoje različiti građevinski alati za potvrđivanje „ozelenjenosti“ i „ekologičnosti“ konstrukcija, a neki od njih su LEED i BREEAM sertifikati. U skladu sa svojom posvećenošću zaštiti životne sredine, FIFA je u izgradnju i obnovu svih zvaničnih fudbalskih stadiona prvenstva integrisala princip održivog razvoja, koji su i ovogodišnji organizatori, Rusi, morali da dostignu.

Fudbaleri se u Rusiji susreću u ukupno jedanaest gradova raštrkanih po (uglavnom) evropskom delu ove istočnoevropske zemlje:

  • u Jekaterinburgu u Jekaterinburg areni,
  • u Sočiju na Fišt stadionu,
  • u Kazanju u Kazanj areni,
  • u Kaljiningradu na gradskom stadionu,
  • u Moskvi na stadionu Lužnjiki i stadionu Spartaka,
  • u Saransku na Mordoviji,
  • u Nižnjem Novgorodu na tamošnjem stadionu,
  • u Rostovu na Donu u rostovskoj areni,
  • u Samari u areni,
  • u Sankt Peterburgu na stadionu grada i
  • u Volgogradu u volgogradskoj areni.

Sertifikacija građevinskih projekata prema njihovom ekološkom aspektu u Rusiji je započeta pre jedne decenije, a nosioci sertifikata uglavnom su smešteni u razvijenim urbanim centrima. Oni obuhvataju veliki broj zgrada i nekretnina, uključujući kancelarijske prostore, multifunkcionalne komplekse, proizvodna postrojenja, logističke centre, univerzitete, stanove, magacine, železničke stanice i, nama danas najvažnije – sportske objekte.

Efikasnost standarda zelene gradnje je već potvrđena i na sportskim događajima upriličenim na tlu ove države, pre svega na Zimskim olimpijskim igram u Sočiju 2014. Prema ekološkim zahtevima je projektovana i ledena dvorana Boljšoj u ovom ruskom gradu.

Neke od mera korištenih u izgradnji i obnovi stadiona za potrebe fudbalskog nadmetanja su:

  • načelo energetske efikasnosti i štedljivost na resursima,
  • prirodno osvetljenje,
  • postavljanje zavesa i termičkih zaštitnih zona između spoljašnjih i unutrašnjih zidova i ograda,
  • zaštita od sunca u kancelarijama,
  • krovne obloge u svetlim bojama radi bolje refleksije sunčevih zraka,
  • gradnja ekološki prihvatljivim materijalima, obično regionalnog porekla, proizvedenih u blizini građevinske lokacije,
  • montažne konstrukcije,
  • primena sistema za smanjenje buke i nivoa vibracija iz opreme za ventilaciju,
  • „čuvanje“ vode i slično.

Foto: Instagram (screenshot)

Kako bi ispoštovali odgovoran pristup zdravlju i bezbednosti i osigurali blagostanje prirode, posetilaca i osoblja, Rusi su zabranili duvan u svojim arenama na prvenstvu. Legendarni argentinski fudbaler Dijego Maradona se oglušio o zabranu a nakon što je fotografisan kako puši tompus u svojoj loži i prozvan od strane medija izjavio je kako nije znao da je pušenje nedozvoljeno.

Jelena Kozbašić