Nedeljni pregled eko-vesti iz sveta

Ćao svima! Kako ste?

Ovonedeljnim blog postom osvrnuću se na nedelju iza nas i ekološke uspehe koje su postigli ljudi na različitim meridijanama, ali i nedela koja su neki drugi počinili prema životnoj sredini. Pa da počnemo…

Da li ste čuli za fleksitarijanizam?

Ovo je način ishrane koji uzima maha među ljudima, a najlakše ga je opisati kao fleksibilni (labavi) vegetarijanizam. Njegovi pobornici unose meso, ali u smanjenoj količini. Fleksitarijanci nailaze na osudu vegetarijanaca, koji su u odnosu na njih radikalniji i odlučniji da ne konzumiraju mesne specijalitete. Ipak, čak i kada nije potpun, bojkot mesa pozitivno se odražava na naše životno okruženje. Jedan od najefikasnijih načina da smanjite svoj ekološki otisak je upravo da iz svog dnevnog menija odstranite mesne proizvode. Neke organizacije procenjuju da sektor stočarstva može biti odgovoran za čak 51 odsto globalne emisije štetnih gasova s efektom staklene bašte. Prednosti smanjenog unosa mesa neće osetiti samo naša planeta, već i vaš organizam. Zdravstveno stanje će vam se poboljšati kroz smanjen rizik od dijabetesa, raka i srčanih bolesti. Da li ćete se prikloniti ovom eko i zdravstvenom trendu?

Nižem nivou proizvodnje ugljen-dioksida svoj doprinos daće i stanovnici Kalifornije. Krajem avgusta, zakonodavci su izglasali odluku da do 2045. godine Kalifornija 100 odsto struje crpi iz obnovljivih izvora. Čeka se još zeleno svetlo senata. Put održivoj energetskoj budućnosti ova američka savezna država počela je da utire još u maju kada je propisala da sve novoizgrađene kuće i zgrade na svojim krovovima treba da imaju solarne panele. I društvena mreža Fejsbuk pridružila se zaokretu ka 100 odsto čistoj energiji. Njihov rok je nešto kraći od kalifornijskog: 2020. godina.

Još jedna eko-pobeda je činjenica da se Evropom vozi više od milion električnih automobila.

Južno od nas, na Novom Zelandu, lokalne vlasti u selu Omaui donele su naizgled neobičnu, i surovu, odluku – da zabrane mačke. Na listu nepoželjnih stanovnika Omauija mačke su dospele zato što saučestvovale u izumiranju 9 vrsta ptica na ostrvu, a u sadašnjoj situaciji predstavljaju rizik za istrebljenje još 33. Ipak, njihove „smrtonosne“ šape ne smetaju Novozelanđanima. Oni ih uzgajaju u čak 48 odsto svojih domaćinstava – što čini ovu državu „državom s najvišom stopom vlasništva nad mačkama“. Da li će se propis Omauia odraziti na umanjenje mačjeg fonda Novog Zelanda, ostaje nam da vidimo u budućnosti.

Naučna istraživanja otkrila su nam još tmurnih činjenica o zagađenju vazduha – ne samo da nam ono prosečno skraćuje životni vek za jednu godinu, već nam povećava šanse za demenciju.

Svetska fondacija za prirodu (World Wildlife Fund, WWF) obelodanila je da su japanski kitolovci od početka godine u zaštićenoj oblasti Antarktika ulovili čak 50 kitova. I ptice su bile žrtve nezakonitih ljudskih aktivnosti – krčenje šuma u Južnoj Americi koštalo je života čak 8 ptičjih vrsta.

Po prirodi nisam mračnjak, te post završavam veselom vešću.

Tim eksperata sa Univerziteta u Pretoriji je sproveo pionirsku, vantelesnu oplodnju velikih mačaka. Oni su seme mužjaka lava položili unutar lavice i nakon tri i po meseca ona je donela na svet dva zdrava lavića. Neki žuti magazini bi sledeću fotografiju objavili s opisom: „NEVEROVATNO: ISTOPIĆETE SE KADA VIDITE PRVE LAVIĆE IZ EPRUVETE!!! (FOTO)“. I zaista ne bi pogrešili. Istopićete se!

Foto: Univerzitet u Pretoriji (Vili Džejkobs)

Do sledećeg čitanja – pozić,

Jelena Kozbašić