Naučnici-volonteri u prvim borbenim redovima protiv klimatskih promena

Zdravo svima!

Protekle dve nedelje provela sam na pregovorima o klimatskim promenama u Bonu, u Nemačkoj. Upoznala sam se sa političkom perspektivom na globalno zagrevanje, o čemu više možete da čitate na sledećem linku: https://www.energetskiportal.rs/tag/izvestaji-iz-bona/. I dok su nama, pojedincima, sredstva u borbi protiv klimatskih promena – smanjeni unos mesa ili izbegavanje korišćenja plastičnih kesa – države svoj ugljenični otisak smanjuju potpisivajući konvencije i obrazujući komisije. Jedna od njih je i Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC).

Foto-ilustracija: Pixabay

IPCC je vodeće međunarodno telo za procenu uticaja klimatskih promena. Uspostavljeno je 1988. godine od strane Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) i Svetske meteorološke organizacije (WMO) kako bi se svetu predočila jasna perspektiva naučnika prema ovoj pojavi i objasnile njene moguće posledice po životnu sredinu, društvo i privredu. Sedište Komisije smešteno je u Ženevi, u Švajcarskoj.

IPCC širom sveta prikuplja i uzima u razmatranje najnovija naučno-tehnološka dostignuća i socio-ekonomske podatke relevantne za proučavanje klimatskih uslova. Do sada je okupila 195 država od kojih je svaka – bilo jedna od „ujedinjenih nacija“, bilo pri Svetskoj meteorološkoj organizaciji. Hiljade naučnika doprinosi njenom radu na potpuno volonterskoj osnovi i zajedničkim naporima piše izveštaje koji se šalju vladama.

Pregled je suštinski deo procesa nastanka IPCC zapisnika kako bi se informacije u potpunosti proverile i kako bi se osigurala nepristrasnost svakog od autora. Ova komisija je jedinstvena u svojoj misiji obezbeđivanja nepobitnih i uravnoteženih naučnih (sa)znanja donosiocima odluka. Ipak, iako rad Komisije o klimatskim promenama ima odjek u politici, on je istovremeno i politički neutralan i ne propisuje politike pojedinačnim zemljama.

Ni Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) ne dovodi u pitanje stručnost naučnika – stoga ih je, nakon potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. godine, pozvala da joj tokom 2018. isporuče svoje gledište o uticajima globalnog zagrevanja za 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo i sa njim povezanom koncentracijom gasova staklene bašte u atmosferi. Tokom svog 43. zasedanja u Najrobiju, u Keniji, telo je prihvatilo pozivnicu UNFCCC. Očekuje se da finalna verzija izveštaja svetlost dana ugleda u oktobru ove godine.

Njena uloga biće da pruži smernice čovečanstvu kako da odgovori na pretnju od klimatskih promena i dostigne ideale održivog razvoja i iskorenjivanja siromaštva.

Jelena Kozbašić