Namirnice koje će zbog klimatskih promena potencijalno nestati

Ćao svima! Kako ste?

Klimatske promene nisu pogubne jedino po životnu sredinu i naše zdravlje, već bi mogle da se odraze i na smanjenje naših jelovnika. Ovo su neke od namirnica koje možda nećemo biti u prilici da konzumiramo još dugo.

Foto-ilustracija: Pixabay

Avokado

Kilogram avokada na srpskom tržištu košta od 500 do 650 dinara. U zaprepašćujuće visokoj ceni ulogu igraju i carinske dažbine i činjenica da „aligatorska kruška“ proputuje bezmalo pola planete dok stigne do nas, ali i mogućnost da oni uskoro budu izbrisani sa lica Zemlje.

Avokado je voće drugog doba i trebalo je već da izumre baš kao i ptica dodo, tvrdi naučni magazin Smitsonijan instituta iz Vašingtona (SAD). Svoj evolutivni vrhunac biljka je doživela početkom kenozoika, pre oko 65 miliona godina. U tom periodu, avokado je predstavljao hranu za ogromne sisare – mamute, konje i velike kopnene lenjivce koji su tumarali širom Severne Amerike. Gutali bi ga čitavog, sa sve košticom, koju bi u svom stomaku prenosili na različite krajeve severnoameričkog kopna. Kada bi ispraznili creva, „posadili“ bi seme avokada. Upravo opstanak i širenje semena predstavljaju cilj svake biljne vrste. Ipak, ogromni sisari nestali su za Zapadne hemisfere pre oko 13 hiljada godina, a manji ne mogu da svare veliku košticu avokada, s izuzetkom jaguara. Zakopavajući koštice, veverice i miševi doprineli su preživljavanju voća u novonastalim okolnostima izumiranja njihovih prenosilaca. U sličnoj situaciji našla se i papaja.

Danas je, pak, održanje vrste u životu većinskim delom palo na uzgajače.

Avokado je sve traženiji, kako u svetu, tako i kod nas. U proteklih desetak godina, njegov uvoz u Srbiju skočio je čak 5 puta – sa 34 tone u 2006. na 178 tona u 2015. godini. Konstantan rast potražnje beleži se i u zemljama Evropske unije: Holandiji, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj. Najveće količine avokada na naš kontinent uvoze se iz zemalja u razvoju, kao što su Peru, Čile, Meksiko i Kenija, a određeni udeo u snabdevanju potreba Evropljana za gvakamole sosom ima i Izrael.

Veliko interesovanje za egzotičnom kruškolikom voćkom vlada i u Indiji, Kini i Sjedinjenim Američkim Državama. Iako avokado za američku kuhinju uglavnom obezbeđuju njihovi susedi iz Meksika (80 odsto), 10 odsto neophodne količine Amerikanci uzgajaju u sopstvenim granicama, najvećim delom u Kaliforniji.

Problem nastaje zato što je za rast svega 30 grama avokada potrebno neverovatnih 35 litara vode. Matematika nas dovodi do zaključka da jedan plod zahteva čak 272 litre. Dodatna nedaća koju uzrokuje ljubav čovečanstva prema ovoj namirnici je krčenje meksičkih borovih šuma zarad povećanja plantaža s obzirom na profit koji donosi avokado.

U kontekstu nestašice vode zbog koje nam prete novi sukobi i gubitka biodiverziteta, da li ćemo staviti pomamu za tortiljama sa gvakamole sosom ispred osnovne biološke potrebe ljudi i životinja?

Foto-ilustracija: Pixabay

Vinske sorte grožđa

Od 1100 različitih vrsta grožđa, u našim vinskim čašama završi najčešće njih 12. Prema istraživanju objavljenom u časopisu Nature, na između 70 i 90 odsto plantaža grožđa uzgaja se 12 sorti, što je tek jedan odsto biološke raznolikosti ove kulture.

Kako područja poznata po proizvodnji ovog pića premium kvaliteta, kao što su doline Napa u Italiji i Sonoma u Kaliforniji, postaju suviše topla za vinarije, možda ću uskoro ostati praznih ruku i trezna na žurkama. Postoji opasnost da u narednih pedeset godina proizvodnja vina opadne za 85 odsto. :(

Nada za moj omiljeni roze, međutim, i dalje postoji. Vinarska industrija mogla bi da preživi ukoliko bi se preorijentisala na „muljanje“ preostalih 1088 sorti grožđa.

Foto-ilustracija: Pixabay

Čokolada

Stvarno ne želim da dižem paniku, ALI PRETI NAM OSKUDEVANJE U ČOKOLADI! ČO-KO-LA-DI!!! Ako se obistine naučna predviđanja i drveće kakaoa zaista nestane do 2050. godine, bilo bi mi bolje da do tada budem srećno udata jer zaista nemam ideju kako bih preživela ljubavni krah i zalečila slomljeno srce, ako ne čokoladom sa karamelizovanim bademima ili kokosom i kornfleksom. I vinom o kojem sam pisala ranije.

Za kultivaciju kakaovca neophodni su vrlo specifični uslovi. Uspeva u tropskim predelima visoke vlažnosti i stalnih padavina, bez direktnog izlaganja suncu, u uskom pojasu oko ekvatora.  Više od polovine zrna kakaoa dolazi iz dve afričke zemlje: Obale Slonovače i Gane, za koje se očekuje da će do 2080. godine iskusiti porast temperature od 1 do 8 stepeni Celzijusa, što će izgurati proizvođače čokolade iz kišnih šuma u hladnije, planinske oblasti. Ovo je logična i brza popravka trenutno nepovoljnog položaja Vilija Vonke, Milke i ostatka društva proizvođača najslađeg zadovoljstva sveta.

Izbor se, dakle, svodi na dva jednako poražavajuća i depresivna scenarija:

  • zadovoljiti svetsku (čitaj: Jeleninu) potražnju za čokoladom i uništiti prirodna staništa flore i faune ili
  • okrenuti leđa svetu (čitaj: Jeleni) i čokoladi i sačuvati biljke i životinje.

Sreća je da se u međuvremenu pojavila treća opcija – zamena za kakao koju pojedine fabrike već implementuju u svoje proizvodne pogone.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kikiriki

Ma šta je ovo? Je l’ jedino ja imam utisak da su se klimatske promene urotile isključivo protiv mene, a ne čovečanstva? Tokom čitavog života bila sam uglavnom dobra osoba i zaista ne razumem zašto bi nivou gasova staklene bašte u atmosferi toliko zasmetalo što onomad u septembru nisam ustala nekoj baki u prevozu. U moju odbranu, bolele su me noge od teretane. Šalu na stranu… Prvo avokado, zatim vino i čokolada, a sada i kikiriki. Šta je sledeće? Kafa? O čekajte! Jeste.

Ali najpre da vam napišem koju reč o slučaju kikirija.

Još jedna „razmažena“ biljna kultura. Vapi za stabilnom klimom. Premalo kiše ili previše toplote mu smetaju. Prevelika količina padavina, s druge strane, izaziva mu buđanje. U vremenu klimatskih promena i čestih suša, nema mesta izvoljevanju, te se usevi pod kikirikijem smanjuju.

Najkritičnija godina za nas ljubitelje Smoki-ja i kikiriki putera bila je 2011, kada su zbog manjka ove mahunarke, njene cene skočile za vrtoglavih 40 odsto.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kafa

Svoje današnje istraživanje namirnica koje će potencijalno biti iskorenjene završiću kafom.

Zaista ne bih psihički mogla da podnesem da saznam da će krivicom globalnog zagrevanja nestati i još neka od moje omiljene hrane.

Napitak koji me ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom.

Potencijalne nestašice u budućnosti povezane su sa pčelama, čiji je doprinos plantažerskoj proizvodnji kafe od 20 do 25 odsto. Veza između useva i oprašivača je neraskidiva – pčele ne samo da povećavaju prinose, već i poboljšavaju kvalitet zrna. Nažalost, ovi insekti nalaze se pod rizikom nestanka, a posledično bi 88 odsto latinoameričkih teritorija pod kafom, do 2050, moglo da se smanji. Izumiranje pčela osetiće i tegle meda.

Jelena Kozbašić