Lavovi u divljini nemaju predatore – zašto im onda populacija opada?

Da li se sećate VHS plejera? Meni i CD i DVD deluju kao relikvije iz nekog prošlog života, a kamoli kasete. Bez obzira na to koliko se osećala vremenski udaljeno od tog perioda svog detinjstva, i dalje me za njega vezuju lepe uspomene.

Foto-ilustracija: Unsplash (Cassie Lafferty)

Brat i ja smo bili ograničeni u pogledu materijala za gledanje na VHS-u – mogli smo da biramo između venčanja neke daleke tetke iz Kanade čije ime i dalje ne znamo, mog prvog rođendana, „Kralja lavova“ i još nekoliko crtanih filmova. Omiljeni likovi su nam, u konkurenciji koju su činili članovi nepoznate rodbine i ja kao jednogodišnji medenjak, bili Simba, Nala, Mufasa, Sarabi, Zazu, Rafiki, Timon, Pumba i drugi stanovnici kraljevstva lavova. Često bismo odlazili kod mame insistrirajući da nam pusti taj crtać iako smo svaku scenu znali napamet. On bi nas bez izuzetka primirio na sat i po. U jednom trenutku odrasli su počeli da zloupotrebljavaju „Kralja lavova“, te bi nas posadili ispred televizora uvek kada bi predosetili da se sprema nestašluk većih razmera.

„Dizni“ je nedavno izbacio istoimeni rimejk koji u meni budi iste emocije kao i njegova preteča. Priča mi najpre raskrvari srce Skarovim kandžama i oštrim zubima, pregazi hordom zveri, sruši stenu na njega i dotuče bacanjem u užarenu lavu. U poslednjih dvadesetak minuta filma dešava se preokret. Osećam se kao da uništeno srce biva zamenjeno nekim novim, doduše, jednako neotpornim na traumu izazvanu tragedijom kralja lavova. Tokom svakog sledećeg gledanja proces se ponavlja – ne manje intenzivno.

Moćne i veličanstvene životinje u divljini nemaju predatora – ali njihova populacija ipak opada. Zašto?

Foto: YouTube (screenshot)

Na fotografiji sa leve strane je prikazan čovek koji seče ni manje ni više nego meso lava. Velike divlje mačke, koje su nekada slobodno jurile prostranim afričkim ravnicama i loveći održavale ravnotežu u prirodi kako nijedna vrsta ne bi preuzela primat, umiru od metaka lovokradica da bi potom bile servirane u nekom ekskluzivnom restoranu.

Kože nekih jedinki se prostiru kao tepisi u kućama bogataša, dok se glave konzerviraju i postaju trofeji iz pohoda.

Uprkos tome što nije dokazana medicinska vrednost lavljih kosti, one se prodaju u svrhe pravljenja lekova u Aziji, a trgovina njima donosi zaradu koja se meri milionima evra. Šamani veruju da kosti divljih lavova imaju snažnije magijsko dejstvo u poređenju sa kostima onih odraslih u zatočeništvu, te na taj način dodatno podstiču krivolov i guraju lavove sve bliže ivici opstanka.

Pojedinci uzgajaju ove životinje na specijalnim rančevima da bi ih u određenom trenutku zrelosti prepustili na nemilost lovaca.

Kada im ljudi nisu direktna životna pretnja, onda su indirektna. Rast stanovništva zahteva povećanje poljoprivrednih kapaciteta za proizvodnju hrane, proširenje mreže puteva, kao i razvoj odgovarajuće infrastrukture, što dovodi do toga da, zarad ljudske koristi, lavovi gube svoja staništa. Teritorije koje naseljavaju krvoločne zveri su ugrožene i usled rata, građanske neposlušnosti i vojnih sukoba.

Prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode, lavovi su ranjiva vrsta i njihova populacija beleži pad, a između 1993. i 2014. godine, njihov broj se smanjio za 43 odsto.

Ne živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj animaciji u kojoj zlonamerni, zavidni brat kralja lavova kuje zaverenički plan da preuzme tron uz pomoć hijena. Živimo zarobljeni u trodimenzionalnoj realnosti u kojoj smo neprijatelji vođa životinjskog carstva – mi sami.

Jelena Kozbašić