Koliko su solarni paneli zaista ekološki i „zeleni“

Ćao svima! Kako ste?

Postoji nekoliko razloga za privlačnost obnovljivih izvora energije (OIE). Sunce, voda, vetar, geotermalna energija i biomasa, kao neškodljivi po životnu sredinu, glavni su saveznici ljudi u borbi protiv klimatskih promena, a njihovu posebno bitnu održivu odliku predstavlja smanjena emisija ugljen-dioksida u procesu proizvodnje energije, bilo električne, toplotne ili mehaničke. I dok su zalihe fosilnih goriva, kao njihovih „prljavih“ konkurenata u oblasti energetskog snabdevanja, ograničene, OIE su, zbog svoje prirode, neiscrpni.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kao primer istinite tvrdnje na časovima logike u srednjoj školi, često bismo govorili da Sunce izlazi na istoku – kao trajnu radnju koja se ponavlja milijardama godina unazad i za koju se očekuje da će nastaviti da se ponavlja i sutra, i narednog meseca, i kada Zemljom budu hodili naši čukununuci, a onda i njihovi čukununuci. Ako su već sunčevi zraci tako dugog veka, a i dalje ništa manje energični, deluju kao savršen izbor za obezbeđivanje potreba naše planete za energijom.

U toku samo jednog sata do Zemlje stigne više sunčeve energije nego što je čitavom čovečanstvu neophodno za godinu dana.

Broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije iznosi između 1.500 i 2.200 godišnje. Naša zemlja ima znatno veći broj časova sunčevog zračenja nego većina ostatka evropskog kontinenta, a najviše su osunčani jugoistočni delovi. Kao podsticajni faktori za ulaganje u solarne elektrane vide se:

  • podsticajna otkupna cena električne energije,
  • zagarantovana cena otkupa na period od 12 godina svim investitorima kojima je država dodelila status povlašćenih proizvođača,
  • relativno kratak period isplativosti investicije – od 8 do 10 godina,
  • zemljište male upotrebne vrednosti (lošeg kvaliteta) može biti iskorišćeno za izgradnju solarnih elektrana,
  • mogućnost korišćenja pogodnih krovnih površina kuća, hala i javnih objekata za postavljanje panela,
  • laka i relativno brza izgradnja malih solarnih elektrana,
  • veoma niski troškovi održavanja – potreba za čišćenjem panela postoji samo tokom jakih snežnih padavina,
  • nizak trošak amortizacije,
  • izostanak buke i
  • odsustvo zagađivanja okoline.

Međutim, da li su solarni paneli onoliko bezazleni po prirodno okruženje koliko se uobičajeno misli?

Foto-ilustracija: Pixabay

Problem odlaganja solarnih panela „prasnuće punom snagom za dve do tri decenije, upropaštavajući životnu sredinu“ zato što oni predstavljaju „veliku količinu otpada koja nije laka za reciklažu“.

„Postoji realan problem koji će rasti brzinom rasta proizvodnje fotovoltaičnih (FV) modula od pre desetak godina.“

„Suprotno prethodnim pretpostavkama, zagađujuće materije kao što su olovo i kancerogeni kadmijum mogu da budu gotovo u potpunosti isprani iz fragmenata solarnih panela u periodu od tek nekoliko meseci, npr. kišnicom.“

Pomislili biste da iza ovih izjava stoje lobisti kompanija fosilnih goriva u čijem je interesu da se čisti izvori, pa tako i Sunce, po svaku cenu sklone iz njihovog polja delovanja, tj. proizvodnje energije. Pogrešno!

Njih su dali stručnjak za reciklažu iz Kine, Tian Min, američki veteran solarne industrije, Sem Vanderhuf i tim naučnika nemačkog Instituta za fotovoltaike iz Štutgarta. Odakle taj nivo brige među ekspertima za otpad i solarne jedinice?

Malo ljudi shvata da solari ne mogu da funkcionišu večno i da je njihov životni vek od 20 do 30 godina. Po isteku ovog vremena, nekada predmeti visoke vrednosti za vlasnike tla i krovova na kojima su bili smešteni postaju – smeće za sve nas.

Pored toga, proces izrade fotonaponskih jedinica vrlo je energetski iscrpan. Nažalost, tek nekoliko postrojenja za proizvodnju solarnih panela za postupak crpi energiju Sunca kojom se smanjuje njihov ugljenični otisak.

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (International Renewable Energy Agency, IRENA) izračunala je da bi se na deponijama širom planete na kraju 2016. godine moglo naći do 250 hiljada tona fotovoltaičnih ćelija. Neznatan deo onih koji su bili u posedu ekološki osveštenih, imućnih ljudi našao je svoj put do reciklažnih centara. To je jedini ispravan put kojim treba da pođu nakon što dotraju – odlaganje solara na deponije nije preporučljivo zbog mogućnosti lomljenja modula i curenja toksičnih materija i njihovog eventualnog prodiranja u zemlju.

IRENA je procenila i da će do 2050. količina smeća poreklom od solarnih panela potencijalno dostići 78 milijardi tona. Najveći udeo u „zelenom“ otpadu, prema njenim projekcijama, imaće Kina, Sjedinjene Američke Države, Japan, Indija i Nemačka.

Dodatno „ozelenjavanje“ ćelija na sunčevu energiju je moguće – i to kroz ciklus reciklaže. Prema naučnim tvrdnjama, čak 96 odsto materijala od kojih su napravljene moglo bi biti ponovo iskorišćeno, a od njihovog recikliranja, kroz otvaranje novih radnih mesta, plodove bi ubiralo i samo društvo. Ukoliko na ovaj način „zakoračimo u budućnost“, naučnici nam, do 2050, prognoziraju reciklirane materijale u vrednosti višoj od 12,5 milijardi evra i 2 milijarde novih panela proizvedenih od njih koji bi nas opskrbljivali kapacitetom od 630 GW.

 Jelena Kozbašić