Koliki negativni uticaj na životnu sredinu proizvodi jedna šoljica kafe?

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto „Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?“. Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje „rane zore“ baš kao što je i navedena misao samo moja?

Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time – koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

Foto-ilustracija: Pixabay

Posledice po biodiverzitet

Kafa uspeva u tropskim i suptropskim podnebljima na visokim nadmorskim visinama. Raste u senci krošnji drveća, te sa biljkama i životinjama iz okruženja doprinosi bogaćenju biodiverziteta.

Usled povećanih tržišnih zahteva, kafa se, od sedamdesetih godina prošlog veka, kultiviše i u „sunčanim“ uslovima na plantažama. Uz neophodno đubrenje, ova tehnika stvara veće prinose, ali eliminiše raznovrsnost flore i faune.

Foto-ilustracija: Pixabay

Otpad

Zamislite crvenkastu sočnu trešnju koja u svom središtu, umesto semenke, ima zrno kafe. Svoj put do vaše džezve kafa započinje upravo u ovom obliku.

Proces razdvajanja zeleno-plavičastog zrna od debele, gorke opne i slatkaste unutrašnjosti rezultuje u ogromnoj količini ostataka, pulpe i pergamenta. U toku šest meseci 1988. godine, prerada oko 547 hiljada tona kafe u Latinskoj Americi proizvela je 1,1 miliona tona celuloznog otpada i zagadila 110 hiljada kubnih metara vode dnevno.

Zbog prepoznavanja problema otpada u proizvodnji kafe, poslednjih godina svedočimo značajnom napretku na polju njegovog rešavanja – čaure kafe se kompostiraju i mešaju se sa životinjskim đubrivom, te koriste u stimulaciji rasta poljoprivrednih kultura.

Ugljenični otisak

Ugljenični otisak je mera ukupne emisije gasova staklene bašte koju direktno ili indirektno izazivaju pojedinci, proizvodi, kompanije ili događaji. Ili u našem današnjem primeru – šolja kafe. Njegova merna jedinica je CO2e.

Foto-ilustracija: Pixabay

Koliko je učešće različitih vrsta ovog napitka u proizvodnji zagađujućih gasova?

21g CO2e – crna kafa, ukoliko kuvate onoliko vode koliko vam je potrebno;
53g CO2e – bela kafa, ukoliko kuvate onoliko vode koliko vam je potrebno;

71g CO2e – bela kafa, ukoliko kuvate duplo više vode nego što vam je potrebno;
235g CO2e – veliki kapućino;
340g CO2e – veliki latte.

Iako je u poređenju sa zagađivačkom dimenzijom grejnih sistema i vozila, doprinos kafe vrlo mali – on nije i neosetan. Ukoliko u jednom danu popijemo četiri šolje crne kafe, za godinu dana u atmosferu uslovno rečeno ispustićemo 30kg ugljenikovih jedinjenja koliko i automobil koji je prešao oko 65km. Tri velike latte kafe dnevno? Količina štetnih materija, za koju smo tim jednostavnim ritualom uživanja u kofeinu odgovorni, se uvećava čak dvadeset puta i jednaka je onoj koju je proizveo avion koji je preleteo polovinu evropskog kontinenta.

Najveći udarac vazduhu polju zadaje – mleko, koje je uobičajeni krivac za dve trećine ukupnog otiska kafe spravljene sa ovim dodatkom – više nego uzgajanje kafe i ključanje vode zajedno. Jedan od razloga za udeo mleka u ugljeničnom otisku kafe je što ono dolazi od krava koje kao preživari emituju visok nivo metana, otprilike 23 puta opasnijeg gasa u odnosu na ugljen-dioksid.

Očigledan način da „splasnemo“ štetni učinak svoje šoljice na okruženje je da u pripremi smanjimo ili izbegnemo mleko. Ovo će negativno uticati na njenu nutritivnu vrednost, ali bismo izgubljene kalorije mogli da nadoknadimo keksom ili redom čokolade. Preporučujem vam belu Delhaize sa kokosom i kornfleksom. Zahvalite mi kasnije! Neko ko je istrajniji u pravilnoj ishrani od mene mogao bi da se u potpunosti odrekne dodatnog zadovoljstva.

Zagađenje vode

Obrada zrna kafe predstavlja ozbiljnu ekološku pretnju po vodene tokove. Glavni izvor zagađenja su fabrike za preradu. Ispuštanja štetnih organskih materija iz postrojenja izazivaju cvetanje vode i „kradu“ kiseonik biljkama i životinjama nastanjenim tamo.

Pesticidi

Tradicionalna tehnika kultivacije se, zbog prisustva drugih biljaka, oslanja na mnogo manju količinu hemijskih sredstava u odnosu na industrijske plantaže. „Osunčana“ kafa iziskuje intenzivnu upotrebu pesticida koji dovode u rizik i zdravlje ljudi i zdravlje prirode.

Neprofitna istraživačka organizacija, Svetski institut za resurse (World Resources Institute), sprovela je istraživanje koje je otkrilo visok nivo izloženosti ljudi štetnom dejstvu pesticida u Latinskoj Americi i drugim zemljama u razvoju. Izmeštanje uzgajanja kafe iz senke stabala na Sunce u vezi je sa povećanom primenom azotnih đubriva koja učestvuju u zagađenju prirode.

Krčenje šuma

Zamena tradicionalne, navodno neefikasne, metode uzgajanja kafe – „sunčanom“, bila je kobna za 2,5 miliona hektara šumskih kapaciteta, samo u Latinskoj Americi. Nekontrolisanom sečom šuma ugrožava se i ekosistem, atmosferska dinamika i kvalitet vode.

Kvalitet tla

Posledice novouvedenih poljoprivrednih praksi u uzgoju kafe oseća i zemljište. Parametri tla su promenjeni, a plantaže smanjene vegetacije suočavaju se i sa erozijom.

Jelena Kozbašić