Kako da ne budete žrtva greenwashinga?

Foto-ilustracija: Unsplash (Freestocks)

Jedan trgovinski lanac je nedavno izbacio kolekciju odeće od recikliranog poliestera i drugih materijala i u promotivne svrhe je zavio u „zelenilo“.

Reklamna kampanja mi odaje utisak da ćemo noseći njihove haljine, čak i ako smo u prošlosti donosili odluke kojima smo se možda ogrešili o planetu, preporoditi čovečanstvo u poboljšanom obliku sa prefiksom „eko“ – izniknuće stabla koja smo posekli, ptice umrle u letu zbog porasta temperature će naprasno oživeti, vaskrsnuće i druge izumrle vrste, ugljen-dioksid će ispariti u nepovrat… Ma iskreno mi deluje kao da ćemo, ukoliko kolektivno kupimo dovoljni broj odevnih komada, okajati i izvorni greh. Kao velike gubitnike u ovoj priči vidim kineske prodavnice koje nam već godinama unazad nude opciju da, na plus trideset, neprijatno mirišemo u majici od spaljenih plastičnih flaša, ali usled izostanka marketinške strategije kojom bi taj akt prikazali kao dobročinstvo prema Zemlji ne uspevaju da se u jednakoj meri istaknu među potrošačima željnim opravdanja za njihov preterani konzumerizam.

Talas zabrinutosti zbog klimatskih promena učinio je da se svi – od avio-prevoznika i energetskih preduzeća preko proizvođača automobila do restorana i stadiona – okrenu zaštiti našeg prirodnog okruženja.

Termin greenwashing ili eko-manipulacija koristi se za prakse kompanija ili organizacija koje više novčanih sredstava i vremena utroše na ubeđivanje javnosti da su ekološki nastrojene, nego na sprovođenje aktivnosti za smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu u okviru svog poslovanja. Same sebe farbaju u zelenu boju, koja simboliše očuvanje prirode, iako ona u realnosti ne oslikava njihovu pojavu. Na sličnim osnovama počiva i linija održive garderobe pomenuta na početku.

Nekoliko brzinskih činjenica o tom proizvodno-prodajnom lancu:

  • Svake godine na tržište „izbaci“ više od 600 miliona proizvoda, a tek mali postotak trenutno vodi poreklo iz plastike i otpada, što svakako nije dovoljno da se reši globalni problem zagađenja;
  • Spaljuje neprodate artikle;
  • Prema istrazi međunarodne organizacije Greenpeace, odlaže toksične hemikalije u azijske reke među kojima je i Jankcekjang;
  • Optužen je da radnici u njegovim fabrikama primaju toliko niske plate da njima ne mogu da prehrane svoje porodice – okončanje eksploatacije radnika i modernog robovlastištva je svakako deo šire društvene odgovornosti, kako eksploatatora i robovlasnika, tako i pojedinaca koji bi trebalo da bojkotuju sve one čiji rad počiva na tlačenju i zloupotrebi drugih ljudi;
  • Naš današnji protagonista – odnosno, preciznije rečeno, antagonista – imao je i rasističke ispade…

Ako nešto zvuči suviše dobro da bi bilo savršeno, Google je tu da vam otkrije „prljav veš“. Samo objektivno informisan, a ne obmanut, kupac može da donosi „conscious“ izbore.

Svaki mali korak se računa, osim u slučaju kada neko želi da ga predstavi kao spasonosni kako bi doveo u zabludu onoga od koga ima potencijalnu korist. Kako biste vi sami načinili isti, kupujte i bacajte manje, a popravljajte i štedite više.

Jelena Kozbašić