Jedan deka za 690 miliona gladnih

Foto: Fejsbuk skrinšot

Iako sam sebi uvela zabranu razmišljanja o gladi u svetu jer, osim ozbiljnog narušavanja svog mentalnog zdravlja, ne vidim kako bilo šta mogu da promenim, jedan hrabri Deka (namerno veliko slovo, videćete i zašto) me je naveo da ovu zabranu povučem i ponovo se pozabavim ovom bolnom, ali nikad važnijom temom.

Rekla bih da glad ponovo mora da dospe u fokus svih nas jer, dok na jednom kraju planete dostižemo civilizacijski i tehnološki vrhunac, na drugom neuhranjenost odnese 3 miliona dečijih života godišnje.

Kada su u pitanju nedaće siromašnih, bilo da je reč o ratovima, bolestima ili, u ovom slučaju, gladi, ljude delim na tri kategorije:

Najviše je onih koje ovakve teme ni malo ne dotiču i žive u svom idealnom svetu, manje je saosećajnih, ali usled nedostatka znanja, vremena ili sredstava, bespomoćnih ljudi, a najmanje je onih koji će borbi  za svetliju budućnost čovečanstva posvetiti čitav svoj život.

Jedan deka sa Tasmanije po imenu Brus Frenč spada u ovu poslednju kategoriju, a sledi najinspirativnija priča koju ćete danas pročitati.

Frenč, inače profesor agrikulture, dugo je predavao u Novoj Gvineji, ali njegova znanja prostirala su se samo na zapadnjačke sorte jestivih biljaka koje su dominirale tržištem. Kada su mu studenti predočili da im je dozlogrdilo učenje o stranim sortama i umesto toga žele da saznaju sve o domaćoj agrikulturi, tada se Frenč, još kao entuzijastični mladić, bacio na posao izučavanja autohtonih jestivih biljaka.

Ishod Brusovog nezamislivog truda bio je katalog svih jestivih biljaka Nove Gvineje sa preciznim podacima o njihovoj hranjivoj vrednosti, a u prvi plan stavljena je količina proteina, gvožđa, cinka i vitamina A i C svake pojedinačne biljke jer su ovi sastojci najvažniji za normalno funkcionisanje organizma i razvoj dece.

Međutim, njegova ambicija sezala je i dalje – želeo je da napravi spisak svih jestivih biljaka u svetu! Nema šanse, kažete? Odmah ću vas razuveriti – uspeo je! Do detalja je opisao preko 31.000 jestivih biljaka čime je pokrio gotovo sve biljke u svetu.

Deka Brus je ovim projektom omogućio narodima širom sveta da maksimalno iskoriste svoja prirodna dobra i smanje zavisnost od uvozne hrane, a istraživanja su pokazala da upravo domaće vrste biljaka najbolje zadovoljavaju nutritivne potrebe stanovnika određenog područja.

Foto: Fejsbuk skrinšot

Zapanjujuće je to što su mnogi meštani, sa kojima se naš junak susretao na početku karijere, patili od neuhranjenosti i bolesti uprkos tome što su im jestive biljke bile na dohvat ruke. Zato je bilo neophodno preusmeriti edukaciju na domaće vrste o kojima je lokalno stanovništvo znalo malo, ili gotovo ništa.

Brusov poduhvat spašava živote jer je lokalno stanovništvo, usled plasiranja zapadnjačke hrane, zaboravilo da biljke koje se mogu ubrati „na svakom ćošku“ sadrže daleko više hranjivih sastojaka od uvoznih ili da je, recimo, koren neke biljke hranljiviji od listova i ploda.

Od 70ih godina pa do danas, Brusova nevladina organizacija „Food plants international“ sarađivala je sa mnogim organizacijama širom sveta koje rade na prevenciji gladi i edukovala ih o jestivim autohtonim biljkama.

Tako je zahvaljujući predavanjima koje je držao u Vijetnamu, gde je čak četvrtina dece iz ruralnih naslja neuhranjeno, posađeno 16 bašti u sklopu osnovnih škola. Osim što su bašte doprinele da maleni stomaci konačno budu puni, ovaj projekat uticao je i na kvalitet obrazovanja jer su deca više vremena provodila u školi.

Zbog nemerljivog doprinosa čovečanstvu, deka Frenč je dobio brojna priznanja, premda on to nikada nije tražio. Njegova misija je da okonča glad u svetu za šta se neumorno zalagao od samog početka profesorske karijere sve do danas kada mu je kosa sasvim seda a dioptrija, usled bezbroj pročitanih knjiga, malo veća. Nadam se da će zahvaljujući herojima poput Brusa, glad u svetu uskoro postati samo ružna prošlost a svako dete konačno na spavanje ići sito.

Milena Maglovski