Humanost, zaštita životne sredine i održivi razvoj idu ruku pod ruku!

Priroda i društvo idu jedno uz drugo još od drugog-trećeg osnovne kada predmet „svet oko nas“ biva zamenjen upravo njima. Iz tog razloga, a i mnogih drugih, ne zvuči nelogično da je prijatelj prirode istovremeno i prijatelj društva – i vice versa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Caleb Woods)

Iako obe strane imaju različite potrebe, srž prijateljstva i sa jednom i sa drugom jeste davanje i deljenje. Na raspolaganje prijateljima stavićete pre svega svoje vreme, a onda i rame za plakanje, pokoji savet za koji ste sigurni da će se o njega oglušiti, praline, ceger umesto plastičnih kesa, cveće iz bakine bašte, sarme koje vam je zavila mama, flašu vina, jelku… LEGO kocke.

Danska kompanija LEGO se predstavlja kao proizvođač čuvenih kocki uz koje će mališani uživati u beskrajnim satima igre – što, moram priznati, čini da se osećam diskrimisano. Razumem zašto se ne reklamiraju kao proizvođač čuvenih kocki uz koje se odrasli nerviraju zbog bola koji im nanose kada na njih nagaze i tragova koje ostavljaju u njihovim stopalima, ali zar da nas ne pomenu ni kao ravnopravne učesnike u igri? Opraštam, ali ne zaboravljam ;)

LEGO je nedavno pokrenuo novi program preko kog deca (i nešto stariji korisnici) mogu da pošalju kocke kojima se više ne igraju – klincima kojima su neophodniji.

Ukoliko vam kutija LEGO kocki sakuplja prašinu na tavanu ili u garaži, kompanija ih traži nazad. Ne baš prijateljski čin, pomislićete na prvu loptu. Zašto bi se drznuli da od vas zahtevaju vaše vlastištvo – bez obzira na to što ga ne upotrebljavate? E pa, Danci žele da ih donirate! Od vas očekuju da pošaljete kocke humanitarnom udruženju Give Back Box, koje će ih očistiti, prepakovati i poslati organizacijama Učite za Ameriku i Dečaci i devojčice Bostona.

Za sada je mogućnost učestvovanja u ovom programu ograničena isključivo na Sjedinjene Američke Države, ali ako ideja urodi plodom i Amerikanci posredstvom njega usreće stanovnike lošijeg materijalnog stanja, od sledeće godine svojevrstan spoj doniranja i reciklaže zaživeće i na evropskom kontinentu.

Srljajući da ostvarimo lične ciljeve, zaboravljamo da naš otpad ima potencijal da bude bude nečije blago. Od jabuke koja je počela da truli i koju mi, bez griže savesti, zafrljačimo u kantu, neka vredna domaćica je mogla da napravi pitu. Uz brzinsku popravku, naše probušene cipele bi poslužile nekom beskućniku da prezimi.

Zaboravljene LEGO kocke bi u rukama nekog siromašnijeg mališana za tili čas mogle da budu pretvorene u kuću. Igra bi mogla da mu ulije nadu za podizanjem krova nad glavom. Taj cilj bi jednog dana od ideala mogao da transformiše u javu. Svoj udeo u gradnji nečijeg doma biste imali i vi – doniranjem temelja od LEGO kocki.

Jelena Kozbašić