Zemlje širom sveta legalizuju upotrebu konoplje u zdravstvene svrhe i za relaksaciju, a čini se da je sledeći korak njeno masovnije korišćenje u industriji. Od ove „demonske biljke“ već se pravi obuća, odeća, papir, bioplastika i biogorivo. Uprkos tome što ovo deluje kao moderna praksa, njen pionir bio je Henri Ford. Njegov model T, predstavljen 1941. godine, bio je „uzgojen iz zemlje“.
Karoserija jednog od prvih automobila ovog američkog preduzetnika bila je proizvedena od materijala na bazi konoplje sličnog plastici, navodno 10 puta izdržljivijeg od metala. Kao gorivo četvorotočkaš je koristio etanol od iste biljke. Navodi se da je bio bezbedniji, lakši i pristupačniji. Ford se za ovu sirovinu odlučio kako bi tokom ekonomske krize pomogao poljoprivrednicima. U izradi inovativnog materijala mu je bila neophodna i soja, pšenica, kukuruz i pamuk.
Zašto onda „auto budućnosti“, koji je naizgled bio poželjan i višestruko koristan, nije deo današnjice?
Planove za njegovu proizvodnju omeo je Drugi svetski rat, a prema pojedinim tvrdnjama dodatnu kočnicu za njegovu popularizaciju, i popularizaciju bioplastike uopšte, predstavljala je hemijska kompanija Dupont. Danas međutim ponovo oživljavaju tendencije sveobuhvatne primene konoplje, a jedan od vidova u kojima bismo jednog dana mogli da je koristimo jesu i baterije.
Svedoci smo da vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, u ime zaštite prirode, bivaju zamenjena svojim ekvivalentima na električni pogon. Dodatnom ozelenjavanju rada elektromobila mogle bi da doprinesu upravo baterije od konoplje, koje su prema nezvaničnim informacijama čak osam puta efikasnije u odnosu na litijum-jonske. Povrh toga, one bi pojeftinile proizvodnju električnih automobila.
Pogledajte po kom principu funkcionišu:
