Globalno zagrevanje pred 2021: Zašto odbrojavanje treba da zaustavimo na dvojci?

Foto-ilustracija: Unsplash

I dok se ljudi širom sveta, ispraćajući turobnu 2020. i puni nade dočekujući 2021, zagrevaju za provod pomoću C2H5OH, mi ćemo trezveno da sumiramo šta je CO2 učinio našoj planeti kako bismo u godini od koje mnogo očekujemo bili iole bolje osobe prema onoj bez koje nas ne bi bilo.

Zemlja se menja brže nego ikada u istoriji, a sve to zbog uticaja globalnog zagrevanja koje je svojim razornim aktivnostima izazvalo čovečanstvo kao takvo.

Početkom 19. veka narod je počeo da greje svoje domove sagorevanjem uglja. Širenjem Industrijske remolucije širila su se i polja primene ovog fosilnog goriva: od transporta, preko proizvodnje dobara, do snabdevanja strujom uz pomoć ovog energenta u 20. veku. Pored uglja, i upotreba nafte i gasa čini da svet bude sve topliji. Gasovi sa efektom staklene bašte bivaju zarobljeni u atmosferi, što rezultuje porastom temperature, skokom nivoa mora, uništavanjem ekosistema i sve češćim ekstremnim vremenskim (ne)prilikama.

Naučnici prognoziraju da milijardama ljudi preti katastrofalne posledice ako se planeta zagreje više od 2 Celzijusova stepena u poređenju sa predinsustrijskim nivoom. S ciljem zauzdavanja ove negativne pojave, zemlje su 2015. godine potpisale Pariski sporazum u težnji da porast temperature zadrže na tom kritičnom pragu, a još bolje na 1,5 Celzijusovih stepeni.

Američka nacionalna vazduhoplovna i svemirska administracija, nacionalni centar za sneg i led i nacionalna administracija za okeane i atmosferu, kao i Evropska agencija za životnu sredinu, izmerili su vitalne znake i funkcije Zemlje, a u nastavku izlažemo dobijene vrednosti.

+ 1,13 °C (1880-2020)

Temperature na Zemlji su se oduvek menjale, ali od začetka industrijalizovane civilizacije promena promena je radikalnija nego ikada, pogotovo tokom poslednjih nekoliko decenija. Ukupno 19 od 20 najtoplijih godina ikada, meteorolozi su zabeležili nakon 2001. U poređenju s dobom pre industrije, svet je topliji za nešto više od 1 Celzijusovog stepena.

414.6 ppm CO2

Ugljen-dioksid se smatra jednim od najvećih uzročnika globalnog zagrevanja. Prekoračivši 400 ppm, ovaj gas je dostigao najveći nivo nekoliko miliona godina unazad.

– 4040 GT

Led se topi brže nego ja kada ugledam video bebe lenjivca dok skrolujem društvenim mrežama, a to je, verujte mi, prilično zabrinjavajuće. Situacija je posebno loša na severnoj hemisferi. Grenland godišnje gubi oko 280 gigatonaleda, a Antartik oko 150. Tzv. ledena kapa Antarktika zadržava više od polovine sveže vode na našoj planeti, a njeno topljenje bilo bi kobno po nivo mora…

+ 69,21 mm

… koje se već sada povećalo za 69,21 mm. Stručnjaci procenjuju da na godišnjem nivou skače za između 3 i 4 mm. Ako se štetne emisije ne smanje, prema njihovim tvrdnjama, nivo mora porašće za čak 1 metar do kraja veka što će imati poguban efekat na obalna područja.

14,784 miliona m2

Ledeni pokrivač na Arktičkom okeanu takođe ubrzano nestaje, doprinoseći skosku nivoa mora i remećenju ustaljenih obrazaca okeana i vremena. Pojedini analitičari naglašavaju da je dalji gubitak leda potencijalno nemoguće spečiti bez obzira na naše napore.

Jelena Kozbašić