Drvena železnička stanica u Briselu jača od vuka kada dune i vatru sune

Foto: Wikipedia

Svi znamo kako je prošla kuća od drveta iz popularne basne i crtanog filma za decu, Srušila se pod naletom vukovog „kada ja dunem i vatru sunem“. Ipak, danas je na javi ovaj građevinski materijal znatno izdržljiviji, pa je impozantne drvene obrise dobila i nekadašnja najveća evropska železnička stanica za dobra Gare Maritime u Briselu. Stručnjaci su konstrukciju, izgrađenu početkom 20. veka, svojevremeno opisivali kao katalog za arhitekturu i građevinarstvo, kao i testament umešnosti belgijskih radnika i majstorske upotrebe čelika, gvožđa, kamena, stakla i betona. Sada se listi korišćenih materijala pridružilo i drvo.

Da je prase svoj dom podiglo tehnikom Belgijanaca 2020. godine, ko zna kakav bi kraj priče bio? Doduše, ne bi se promenio samo epilog, već i peripetija s obzirom na to da bi životinja, sledivši slepo belgijski primer, živela u tržnom centru od 45.ooo kvadratnih metara. I briselska železnica se, pored beogradske, nalazi na listi onih koje su pretrpele prenamenu. Međutim, sudbina joj je, ako pitate mene, čak i tužnija i surovija od naše eventualne. Postala je dakle šoping mol. No, hajde da budemo objektivni i da se fokusiramo na izvedbu samog projekta!

Foto: Facebook (screenshot)

Železnička stanica je dakle „oživela“ kao novi gradski distrikt za kupovinu i višenamenski javni prostor za kompanije i održavanje događaja „Tour & Taxis“.

Zgrada je potpuno prekrivena drvetom, a pod njenim staklenim krovom, odnosno na njemu, mesto su našli i sistemi za proizvodnju energije pomoću Sunca. Čak 17.000 kvadratnih metara pod solarnim panelima je obezbedilo potpunu energetsku neutralnost „Tour & Taxis“ i odsustvo fosilnih goriva iz njegovog energetskog miksa.

Zašto baš drvo (a ne slama ili cigla)?

Prema tvrdnjama arhitekata iz biroa Neutelings Riedij, njihova struktura predstavlja najveći projekat implementacije unakrsno lameliranog drveta na našem kontinentu.

Izbor je pao na drvo zbog njegove težine, ali i održivosti. Primera radi, betonska konstrukcija bila bi čak pet puta teža. Unakrsno lamelirano drvo od hrastovine ispostavilo se kao savršeno rešenje za suvu gradnju montažnog objekta u kraćem vremenskom periodu. Vodivši se postulatima cirkularne ekonomije, arhitekte su se odlučile za modularne elemente i demontažne veze čime se omogućava da se drvo u budućnosti rastavi i posluži u neke druge svrhe.

U objektu su se smestili i zeleni bulevari i parkovi. Zapravo, okosnica dizajna jeste da građevina oponaša izgled gradića, što zahvaljujući  hodnicima koji nalikuju ulicama, što zahvaljujući prostranim baštama koje nalikuju, pa, prostranim baštama. Ima ih ukupno deset, a pored više od 100 drveća, Belgijanci su u novootvorenom šoping molu posadili i mirisno bilje, cveće i travu. U odabiru odgovarajućih biljaka, dizajneri su se vodili tamošnjom klimom i mogućnošću privikavanja na specifične uslove za rast.

Za navodnjavanje ogromnih površina pod zelenilom, „Tour & Taxi“ crpi geotermalnu energiju i prikuplja kišnicu.

Jelena Kozbašić