Da li proslavljate Međunarodni dan bez plastičnih kesa i Jul bez plastike?

Ne znam da li pratite drame među poznatim facama na društvenim mrežama u meri u kojoj ih pratim ja, ali jedna kovanica iz tog segmenta tračerskog života biće nam vrlo važna za današnji blog – kakvim sam ga ja barem zamislila. U pitanju je „cancelled“ (bukvalan prevod sa engleskog – otkazan)! Ukratko, kada na videlo isplivaju ružno ponašanje nekih osoba ili njihovi društveno zabrinjavajući stavovi poput rasizma ili netrepeljivosti prema LGBT+ zajednici, njihova popularnost se srozava kroz javno prozivanje. Određeni krug ljudi, upoznat s tematikom, od njih zahteva preuzimanje odgovornosti za problematične postupke, obrazloženje, pokajanje… Njihovi proizvodi i rad bivaju bojkotovani. Neretko ti, najverovatnije s razlogom, „cancelled“ pojedinci postaju žrtve napasništva i agresije, no danas nisam tu da filozofiram o moralnoj opravdanosti ove kulture – već da iznesem svoj predlog za čuvenu „cancelled“ listu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Romero)

Plastika. Hajde da „otkažemo“ plastiku!

Ako smo mogli da dignemo ruke od Džonija Depa zbog navodno lažnih optužbi Amber Herd da ju je fizički zlostavljao, zašto ne bismo mogli da se odreknemo smese na bazi naftnih derivata koja itekako ima svoje pristupačne zamene?

Krenimo od plastičnih kesa. Međunarodni dan bez plastičnih kesa se obeležava svakog 3. jula. Po deveti put, širom sveta će biti organizovane kampanje s ciljem podizanja svesti naroda o postojanju alternativa za nošenje namirnica – od platnenih torbi preko ruksaka do pletenih korpi. Znanje iz ova 24 sata bi trebalo da primenjujemo svakodnevno i da preostalih 8.760 sati u godini u supermarket bez izuzetka nosimo ceger. Od nedavno su u ponudi Lidla u Srbiji dostupne i višekratne vrećice za merenje voća i povrća po ceni od 70 dinara za dva komada, tako da ni na pijaci nemamo izgovor za gomilanje nepotrebnog otpada.

Svima nam je jasno da nismo mi Danci da recikliramo 92 odsto povratne ambalaže u toku godine, te bi i flaše i limenke trebalo da izbegavamo ili da im, nakon korišćenja, nađemo novu namenu u domaćinstvu. Počele su letnje vrućine i osveženje nam je svima preko potrebno pogotovo na vrelom gradskom asfaltu! Zamislite koliko bi bilo kul da ne morate da svraćate na obližnju trafiku po vodu, već da je imate uz sebe u zanimljivoj boci za nebrojeno mnogo upotreba.

Još jedan način za smanjenje smeća od pakovanja jeste i „revolucija u kupatilu“. Sve su popularniji čvrsti šamponi i gelovi za tuširanje koji izgledaju kao sapun i najčešće dolaze upakovani u papir. Adrese na kojima ćete ih naći su uglavnom na – internetu – kod malih preduzetnika na Instagramu. Postoji i opcija da ih sami napravite

…baš kao i pastu za zube. Za najjednostavniji recept vam treba samo voda, soda bikarbona i nekoliko kapi esecijalnog ulja. Sledeće na listi za revolucionarni odstrel su logično – četkice za zube. Kada su vam na izmaku snage, zamenite ih onim održivijim – od bambusa, od koga se proizvode i „zelene“ varijante slamčica.

Pored bambusa, za Jul bez plastike bitna nam je još jedna biljka – tikva lufa. Od njenog ploda nastaju biorazgradivi sunđeri za pranje suđa i kupanje. Moguće ih je i pazariti, ali i samostalno uzgojiti.

Plastika je materijal sa vekom trajanja i do 2.000 godina. Ipak, plastične artikle neretko zadržavamo tek nekoliko minuta, a onda odbacujemo. U najboljem slučaju, njihov put izgleda ovako – kanta-kamion-deponija. Krajnja destinacija plastike u lancu upravljanja otpadom je zapravo tek početna stanica ostatka njenog života, odakle joj je samo nebo granica. U toku procesa raspadanja na sve sitnije i sitnije čestice, ona „odlazi“ i do okeana, podzemnih voda, stomaka kitova, vazduha… a prodre i u naš lanac ishrane.

Potrošači diktiraju proizvodnju! Da li prihvatate moj predlog za pomenutu „cancelled“ listu?

Jelena Kozbašić