Da li nam zbog globalnog zagrevanja, preti izumiranje polarnih medveda na Arktiku?

Ove zime biolozi su potvrdili izuzetno sporo zamrzavanje mnogih regiona na Arktiku, usled visokih temperatura  i otežanog formiranja leda. Iako je još 1967. godine zabeležena najmanja debljina ledenog pokrivača u toku novembra, ipak je ovogodišnji novembar postavio novi rekord koji predstavlja pretnju za najugroženiju vrstu – polarne medvede.

Foto: Pixabay

Temperatura u oktobru tekuće godine takođe predstavlja odstupanje od prosečne temperature prethodnih godina, a naročito su zapažene visoke temperature Barentovog mora. Naučnici kažu da ove temperaturne promene, uzrokovane globalnim zagrevanjem, mogu negativno uticati na ponašanje životinjskih vrsta koje zavise od debelog zimskog leda, kao što su narvali, pečati, beluga i polarni medvedi.

„Morski led na Arktiku je važan kao što je bitno da ima zemlje u šumi. Bez debelog sloja  leda imaćemo izmenjen ekosistem, koji neće uključiti polarne medvede i mnoge druge vrste „, tvrdi naučnik Andrev Deročer, koji već 35 godina proučava medvede.

Prema njegovim rečima, posebno je ugrožena oblast Svalbard, u kojoj je došlo do drastičnog povećanja temperature i smanjenja količine leda što može izazvati nestajanje staništa za mnoge vrste. Svalbard je oblast u kojoj je nastanjeno oko 2.500 polarnih medveda, od ukupno 19 različitih vrsta koje se nalaze na Arktiku. Iako je broj polarnih medveda nepromenjen u poslednjih 15 godina, zabrinutost naučnika u pogledu ugroženosti ovih vrsta ne jenjava.

Smanjena količina ledenog pokrivača otežava i trudnim ženkama polarnih medveda da pronađu svoje stanište i sklonište za mladunce. Istraživanje u arktičkim regijama pokazalo je da su ove ženke izgubile na težini i da su veličine ploda opale. Ledeno tlo je sve manje  bezbedno zbog topljenja leda. Ipak, trudne ženke polarnih medveda i dalje  se normalno kreću preko leda kako bi napravile ‘’gnezdo mladunaca’’ na Hopenu i drugim ostrvima, što je veoma važno za nastavak reprodukcije, rekao je Džon Ars iz Norveškog polarnog instituta.

Zbog kašnjenja u formiranju leda, medvedi moraju da čekaju kako bi krenuli u lov, a ishrana tokom jeseni je veoma bitna jer tada medvedi unose masnoće koje se nagomilavaju u organizmu da bi se tokom zime trošile. Ako se u toku narednih nekoliko nedelja ne formira debeli sloj leda, polarni medvedi  će morati da plivaju čime će potrošiti preostale rezerve masnoće u organizmu. Ovakva situacija je posebno zabrinjavajuća za trudne ženke, a to bi bilo fatalno i za njih i mladunce.

Prema poslednjim informacijama, došlo je do formiranja veće količine leda u poslednjih nekoliko dana, ali to  i dalje nije dovoljno.

„Nažalost, te 2000. godine nismo predvideli da bi područje Svalbard u ovom periodu godine moglo biti bez leda. Ako se globalno zagrevanje nastavi, medvedi neće moći da se razmnožavaju. Stvari mogu brzo izmaći kontroli. Nisam optimista o tome da li će medvedi uopšte opstati. Ukoliko led nestane, nestaće i medvedi.’’ rekao je Džon Ars, naglašavajući važnost nastalih klimatskih promena.

Sofija Nikolić