Da li je nova grčka predsednica znak da zaštita životne sredine postaje „trendi“?

Pokret za zaštitu životne sredine obuhvata širok spektar organizacija i aktivista iz različitih naučnih, društvenih i političkih krugova koji svojim delovanjem žele da utiču na poboljšanje kvaliteta svog okruženja. Njegovi članovi zagovaraju održivo upravljanje resurima kroz promene zakonskih propisa i ponašanja pojedinaca – pre svega zarad opstanka budućih naraštaja. Popularnost pokreta je tokom 20. veka rasla i dostigla nivo institucionalizacije kroz nastanak stranaka sa zelenim predznakom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Arthur Yeti)

Ipak, ako bismo zamislili da kao čovečanstvo glumimo u nekom limunadica filmu čija je radnja smeštena u američku srednju školu veličine Zemlje, članovi Svetskog fonda za prirodu, Grinpisa i sličnih udruženja bi pripadali ekipi tlačene dece – kul klinci bi im lomili slamčice od bambusa, podsmevali bi se njihovim idejama o svetu koji je energetski samodovoljan zahvaljujući čistoj energiji, a možda bi se našao i poneki drznik koji bi im podmetnuo meso u njihovu vegetarijansku užinu u menzi.

Nakon nepotrebnog razmaštavanja i usložnjavanja jedne vrlo jednostavne stvari, red je da poentiram! Zabrinutost za našu planetu i dalje nije mejnstrim. Međutim, postoje naznake da će biti.

Iako „sveobuhvatni“ mediji o životnoj sredini izveštavaju najčešće kada je ona u opasnosti poput požara, zagađenja, sumornih 2+ stepena… smatram da je situacija sada značajno bolja nego u prošlosti kada „zelene“ vesti, bilo negativne, bilo pozitivne, nisu mogle da dođu do izražaja od žutila i boje dominantne politike – koja god ona bila. Reč naučnika se čuje i retke su uši koje ostaju otporne na njihove tvrdnje da su klimatske promene naša realnost – svaka čast Donaldu Trampu na istrajnosti.

Najnoviji pokazatelj da ćemo se izboriti sa malopre pomenutim nasilnicima jednog lepog dana – ko zna koje godine, doduše – je i taj što imamo sve više svojih predstavnika na ključnim pozicijama moći.

Na mesto predsednika države u Grčkoj uskoro treba da stupi borkinja za očuvanje okruženja – Katerina Sakelaropulu – prva ženska osoba na toj poziciji u grčkoj istoriji. Ne samo da je na glasanju održanom 22. januara u Parlamentu, od ukupno 300 poslanika, „očarala“ njih 261, već su joj podršku pružili članovi partija korenito različitih ideoloških ubeđenja, od levičarskih do socijalističkih – iako ona sama nije uključena ni u jednu od njih.

Sakelaropulu preuzima kormilo 13. marta, a očekuje se da će pored dokaza da je Evropa – žensko, u narednih pet godina, koliko joj traje mandat, ona demonstrirati i da je zelena.

Buduća grčka liderka je pohađala postdimplomske studije na čuvenom Univerzitetu Sorbona u Parizu. Poznata je po svojim progresivnim i liberalnim stavovima kada je reč o pravima migranata, istopolnim brakovima i zaštiti životne sredine, koje je zapravo bilo i jedno od polja u kom se usavršavala. U 2015. godini je bila na čelu Helenskog društva za zakonske propise u toj oblasti.

Inače prva grčka predsednica je dugogodišnja sutkinja Vrhovnog suda i bila je prva žena na čelu Državnog saveta. Na mesto ju je predložio premijer Kiriakos Micotakis opisujući njenu karijeru kao fascinantnu i nazivajući njenu kandidaturu ujedinjujućim faktorom svih Grka, a pobedu „otvaranjem prozora u budućnost“.

U junu prošle godine, i u slovačku predsedničku fotelju smestila se aktivistkinja za očuvanje prirode Zuzana Čaputova. U žižu javnosti je dospela zato što je odnela pobedu u decenijskoj borbi protiv otrovne deponije u svom rodnom gradu Pezinoku. „Nudim svoju stručnost, saosećanje i aktivitam. Nudim svoj um, srce i ruke“, rekla je stupajući na dužnost i dodala da želi da bude glas onih koji se ne čuju.

Jelena Kozbašić