Muškarci barem jednom godišnje uspeju da ispune ženske potrebe za pažnjom, pralinama i cvećem – na Osmi mart. Međunarodni dan žena ima socijalističke korene, ali je 1975. godine prihvaćen od strane Ujedinjenih nacija, te je na taj način prestao da bude metaforički „crven“ – uprkos tome što je crveni karanfil i dalje ostao ustaljen poklon. Ovo cveće je godinama predstavljalo simbol radničkog pokreta i tradicionalni dar zaposlenim damama od preduzeća u kom su radile.
Učiteljice i cvećarke su verovatno najveće srećnice među ženskim rodom svakog Dana žena – prve zbog broja dobijenih buketa i čokolada, druge iz perspektive ostvarenog profita. S obzirom na to da se praznik obeležava sutra, današnji tekst sam odlučila da posvetim upravo jednoj od nas koja dokazuje stihove Džejmsa Brauna „Ovo je muški svet, ali ne bi bilo ničega, baš ničega, niti jedne male stvari, bez žene ili cure!“ (This is a man’s world, but it wouldn’t be nothing, nothing, not one little thing, without a woman or a girl!) – ili rečima Bijonse koje su prijemčivije mlađim generacijama, a šalju istu poruku, „Ko upravlja svetom? Devojke!“ (Who run the world? Girls!).
Od rečenice „Žene poput mene nisu bile predodređene da se kandiduju za Kongres“ koju je izgovorila u svom izbornom spotu do pozicije najmlađe kongresmenke u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, dvadesetosmogodišnju Aleksandriju Okasio-Kortez delilo je tek nekoliko meseci. U tom periodu od pitanja „Šta želite da popijete?“ namenjenog gostu za šankom njujorškog restorana njen glas je postao pobunjenički govor manjinskih grupa u Americi upućen čitavoj naciji za političkom govornicom.
Aleksandrija Okasio-Kortez je članica Demokratske stranke. Diplomirala je međunarodne odnose i ekonomiju na Bostonskom univerzitetu 2011. godine. Tokom predsedničkih izbora 2016. bila je jedna od organizatora kampanje Bernija Sandersa. Aleksandrijina majka je poreklom iz Portorika, a otac iz Južnog Bronksa. Na političkom planu se zalaže za prava obespravljenih, zdravstvenu negu dostupnu svima, besplatno obrazovanje, ukidanje imigracione službe i energetsku mrežu koja će u potpunosti da se oslanja na obnovljive izvore. Izjašnjava se kao demokratski socijalista.
Na prošlogodišnjim izborima za Predstavnički dom Okasio-Kortez se suprotstavila mnogo iskusnijem i imućnijem političaru, Džou Krouliju. Porazila ga je iako je, prema sopstvenim tvrdnjama, osamdeset odsto kampanje pripremala iz kese skrivene iza šanka lokala u kojem je u to vreme radila. „Novac ne možete da pobedite novcem. Za pobedu morate da igrate potpuno drugačiju igru“, izjavila je jednom prilikom – on je potrošio gotovo 3 i po miliona dolara, ona ni 200 hiljada.
Nakon pobede nad Kroulijem, sa mesta kongresmenke cilja na još veću zverku – Donalda Trampa. Njihovi stavovi sučeljavaju u različitim aspektima, a jedan od njih je i viđenje klimatskih promena.
Aleksandrija Okasio-Kortez želi da u narednih 10 godina njena domovina odbaci fosilna goriva. Donald Tramp se zalaže za interese rudarske industrije. Promene koje želi Okasio-Kortez bi se finansirale kroz povećanje poreza za moćnike. Tramp je jedan od tih moćnika. Okasio-Kortez sanja o elektrifikaciji voznog parka Amerike. Tramp se ponosno šepuri u svom Kadilaku. Okasio-Kortez je podržala Novi zeleni dogovor. Tramp je 2017. godine istupio iz Pariskog klimatskog sporazuma. Okasio-Kortez je za opoziv američkog predsednika. Tramp je američki predsednik.
Aleksandrija je već savladala jednog Golijata. Da li će sledeći biti upravo predsednik Sjedinjenih Američkih Država?
„Ovo je muški svet, ali ne bi bilo ničega, baš ničega, niti jedne male stvari, bez žene ili cure!“
