Na vrhovima prstiju, nenametljivo poput povučenog školskog druga kada ulazi u učionicu, proleće se ušunjalo u naš grad. Ružičasti i beličasti pupoljci sramežljivo se pomaljaju iz turobnog sivila zime, a sunčevi zraci postaju sve topliji. Priroda se polako budi, iako i dalje pomalo usnula od duuugog zimskog sna. Populacija u Srbiji raste, ne samo da rađaju neki novi klinci – ovnovi i bikovi – već nam s juga dolaze dugonoge gospođe rode i razrigane laste.
Holandski internet stručnjak Viktor Gevers je obelodanio postojanje baze koja je raspolagala informacijama o 1,8 miliona Kineskinja – koje su starosti, obrazovanja, bračnog statusa i da li su došle u godine kada mogu da rađaju. Prema Geversovim tvrdnjama, baza je „skinuta“ u ponedeljak popodne nakon što je postavio on postavio njen snimke na svoj Tviter nalog. Isplivavanje ovih podataka na videlo javnosti je izazvalo brigu boraca za ženska prava i kritičara strogih kineskih pravila o planiranju porodice. Koliko daleko će vlasti, zabrinute zbog pada stope rađanja, ići kako bi ohrabrile žene da imaju decu?
Od rečenice „Žene poput mene nisu bile predodređene da se kandiduju za Kongres“ koju je izgovorila u svom izbornom spotu do pozicije najmlađe kongresmenke u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, dvadesetosmogodišnju Aleksandriju Okasio-Kortez delilo je tek nekoliko meseci. U tom periodu od pitanja „Šta želite da popijete?“ namenjenog gostu za šankom njujorškog restorana njen glas je postao pobunjenički govor manjinskih grupa u Americi upućen čitavoj naciji za političkom govornicom.
Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo „zarobljavaju“ i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.
Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte – međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. „Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork“, upozorava on.
Poskupljenje goriva je supersoničnim avionima došlo krila i spustilo ih na zemlju. Ipak, nekoliko preduzeća u povoju želi da ih ponovo vine u nebo, a među njima je i Boom Supersonic iz Denvera u Sjedinjenim Američkim Državama koje posluje pod sloganom „Brži letovi su želja svakog putnika!“ Njihovi stručnjaci tvrde da bi, usled tehnološkog napretka, troškovi kupovine „supersonične“ avionske karte mogli da opadnu za 75 odsto, te da letenje u vazduhoplovu sa 55 sedišta bržem od zvuka ne bi trebalo da bude skuplje od letenja biznis klasom trenutno.
Pojedine teretane su opremljene posebnim spravama koje, pomoću mikro invertora, kinetičku energiju korisnika pretvaraju u vate. „Pedalirajući“, vežbači ne samo da oblikuju svoje telo, već i, na održiv način, proizvode energiju koja se skladišti u baterijama i upotrebljava za rasvetu, napajanje rashladnih uređaja ili pokretanje samih sprava za vežbanje. Neki od ovih zelenih fitnes centara višak energije „prebacuju“ u elektrodistributivnu mrežu, ali i svojim članovima daju mogućnost da prate koliki su doprinos pružili energetskom snabdevanju putem aplikacije. Znojem do čiste energije!
