Život Male Sirene u 2019. godini prema zamisli nemačke umetnice

Lik Male Sirene je početkom devetnaestog veka „izmaštao“ danski književnik Hans Kristijan Andersen za potrebe pisanja istoimene bajke. Nesvojstveno ovom književnom žanru, „Mala Sirena“ se nije završavala uobičajenim „…i živeli su srećno do kraja života“. Andersen ju je tada, usled neuzvraćene ljubavi, pretvorio u penu – što i nije bilo jednako tragično kao što bi neko mogao da pomisli na prvu loptu. Uprkos tome što se pomoću napitka koji joj je veštica dala u zamenu za njen jezik i zvonki glas transformisala u ljudsko biće, život je završila baš onako kako bi ga završila da je umesto nogu i dalje imala rep. Kao pena…

Koji lokaliteti su nominovani za UNESKO listu svetske baštine 2019?

Počev od 1978. godine Organizacija Ujedinjenih nacija za nauku, kulturu i obrazovanje (UNESKO) je pod svoju zaštitu stavila mnogobrojna mesta od kulturnog i prirodnog značaja za celokupno čovečanstvo poput Jeloustona u Sjedinjenim Američkim Državama, prvog nacionalnog parka; Tadž Mahala u Indiji, svojevrsnog mauzoleja ljubavi; Petre u Jordanu, prestonice nekadašnjeg Nabatejskog carstva i ostrva Galapagos u Ekvadoru, doma različitih endemskih vrsta biljaka i životinja.

Nemarni turisti uništavaju prirodne lepote Islanda

Sve do 2010, žitelji drugih krajeva planete su bili imuni na prirodne lepote Islanda i ne previše zainteresovani za putovanje tamo ili prosto nedovoljno ekonomski potkovani. Tada se situacija značajno menja i broj turista raste za 366 odsto, sa nešto više od 488 hiljada posetilaca u 2010. na gotovo 1,8 miliona u 2016.

Nisam debela, ja sam evoluirala

Biološki red primata uključuje lemure, majmune i ljude – a „najpopunjeniji“ pripadnici reda smo mi. Čak i oni koji su moja sušta suprotnost, zategnuti vlasnici članske karte teretane, čelične volje i trbušnjaka, imaju značajne zalihe masnog tkiva. Drugi primati u telu imaju manje od 9 odsto masti, a zdrav nivo masti kod ljudi se kreće između 14 i 31 odsto. U poređenju sa našim najbližim životinjskim srodnicima, i najmišićaviji među nama su „buce“. Otkud to?

Tube pasti za zube je bilo nemoguće reciklirati… sve do sada!

Ne samo da neodgovornim odlaganjem plastičnog otpada „kitimo“ drveće i prljamo okeane, već i sam nastanak plastike, u kom učestvuju i naftni derivati, ima negativan uticaj po planetu. Problem je mnogostruko veći ako to razarajuće dejstvo ne možemo, uslovno rečeno, da poništimo kroz reciklažu, što je slučaj sa tubama za paste za zube. Pardon! Što je bio slučaj sa tubama za paste za zube… do skoro.

Da li je naše „malo“ dovoljno za zaštitu životne sredine?

Čak se i u oblasti zaštite životne sredine javljaju ekstremistički stavovi – da to naše „malo“ mora da obuhvata „sve“. Pojedini aktivisti pozivaju da postanete vegan, odreknete se cigareta, živite život ne proizvodeći nikakav otpad… Agituju i da ne vozite automobil, ne putujete avionom i ne upotrebljavate hemijske preparate. Ukoliko ne prekrižite sve zahteve sa podugačke liste, licemer ste. U njihovim očima, ne i u mojim.

U kom istorijskom trenutku je ljudska vrsta prvi put zagadila vazduh i na koji...

Topljenje glečera je sveobuhvatna uznemiravajuća pojava u savremenom dobu, a možda je nestankom nekog od njih zauvek iščezla i bezosećajna kraljica – ili ju je ova pojava primorala da migrira u toplije krajeve. Bilo kako bilo, naučnici tvrde da njena nekadašnja domovina okovana snegom i ledom nudi podatke o tome kada je Homo sapiens sapiens počeo da urušava kvalitet jedne od svojih osnovnih potreba – vazduha.