Kopenhagen ima 5 godina da anulira emisije ugljen-dioksida – Kako će to postići?

U doba borbe savremenih ljudi protiv klimatskih promena, koje izjedaju različite aspekte njihovih života, mnoge kompanije, gradovi i države postavili su sebi rokove do kada bi trebalo da svedu na nulu emisije ugljen-dioksida kao jednog od gasova koji značajno doprinosi porastu temperature na globalnom nivou. Danska prestonica planira da ostvari ovaj cilj do 2025. godine. Ukoliko u tome i uspe, postaće prvi ugljenično neutralni glavni grad na svetu.

Humanost, zaštita životne sredine i održivi razvoj idu ruku pod ruku!

Danska kompanija LEGO se predstavlja kao proizvođač čuvenih kocki uz koje će mališani uživati u beskrajnim satima igre – što, moram priznati, čini da se osećam diskrimisano. Razumem zašto se ne reklamiraju kao proizvođač čuvenih kocki uz koje se odrasli nerviraju zbog bola koji im nanose kada na njih nagaze i tragova koje ostavljaju u njihovim stopalima, ali zar da nas ne pomenu ni kao ravnopravne učesnike u igri? Opraštam, ali ne zaboravljam ;)

„Krv, napor, suze i znoj“ – 70 godina kasnije

Nemojte da vas zastraši to što je tokom klimatskih demonstracija ulicama već poteklo 1.800 litara krvi! Za sada je ona isključivo lažna. Pokret za zaštitu životne sredine „Pobuna protiv izumiranja“ je 3. oktobra pomoću vatrogasnog vozila ispalio tu količinu vode obojene crvenom farbom za kosu po Ministarstvu finansija u Londonu nezadovoljan njihovom preraspodelom sredstava. „Nalazimo se u početnoj fazi jedne od najvećih borbi u istoriji…“

Podzemno blago naše zemlje, Bogovinska pećina

Pećine predstavljaju podzemne prostorije u Zemljinoj kori nastale prirodnim procesima. U Srbiji su najzastupljenije one u kraškom reljefu. Pećine u krasu su oblikovane hemijskim i mehaničkim delovanjem vode. Osim u njemu, nastaju i u naslagama gipsa, soli, magmatskim stenama, konglomeratima, brečama, pa čak i u ledu. Nakon što smo rasvetleli definicije osnovnih pojmova, rasvetlimoćemo i put kroz jednu od pećina.

Prvi šumski vrtić u Hrvatskoj

Zamislite vrtić u kome je plafon „izgrađen“ od krošnji drveća, a zidova gotovo da i nema! Koliko bi vas kao radoznalog trogodišnjaka zabavilo da umesto bazena s lopticama i seta lego kocki na raspolaganju za svoje nestašluke i istraživanje imate šumu? Šumski vrtić predstavlja tip predškolskog obrazovanja namenjen mališanima između tri i šest godina koja se održava gotovo isključivo na otvorenom. Bez obzira na to da li napolju sija sunce, rominja kiša ili je predeo obavijen maglom, njegovi polaznici se podstiču na igru i učenje kako bi se povezali s prirodom, razvila snalažljivost i očvrsnula.

Otkud šuma na austrijskom fudbalskom terenu?

Ukoliko ne iskorenimo neodgovorno ponašanje prema šumskim kapacitetima, iskorenićemo zelenilo i prirodu ćemo moći da gledamo isključivo u ograđenom prostoru – kao životinje u zoološkim vrtovima – baš onako kako je olovkom i skicirao umetnik Maks Pejntner na svom crtežu pod nazivom „Beskrajna privlačnost prirode“. Inspirisan njegovom distopijskom vizijom, njegov kolega Klaus Litman je i organizovao izložbu „Za šumu“ na terenu jednog austrijskog fudbalskog kluba.

Kameno doba, metalno doba… plastično doba

Kamen i metal su za praistorijske ljude predstavljali revolucionarne materijale i osnovu za još revolucionarnije izume. Da li su nama, ljudima savremenog doba, ono što su njima nekada bila sečiva, sekire, motike, srpovi i maljevi, zapravo – plastične kese, flaše i slamčice? Naučnici smatraju da bi naslage ovog materijala mogle da obeleže početak antropocena, geološke epohe koja, prema njihovom predlogu, označava dominaciju ljudi nad planetom.