U toku proizvodnje i pranja tek jednog para farmerki u atmosferu se ispusti jednaka količina ugljen-dioksida kao tokom vožnje automobila duge 11 km. Naravno, garderoberi mnogih od nas sadrže i po nekoliko parova farmerki, a pored njih, tu su i brojne majice, duksevi, jakne, trenerke, suknje, haljine… Dakle, naši bi ormani mogli da nas „prevezu“ poprilično daleko.
Solidarnost među ljudima čini se nikada jača i mnogi su spremni da finansijski podrže Australijance u opasnosti od požara uprkos tome što je potencijalno jedini Australijanac koga su ikada upoznali – kengur iz zoološkog vrta. Nekima je, međutim, neophodan dodatni podstrek. Iako obnaženi snimci bude potpuno drugačije emocije u odnosu na stradanja, takođe ne predstavljaju nešto za šta je većina nas nezainteresovana. Svesna toga, Kajlin Vard je na raspolaganje donatorima stavila svoje telo. U jpg formatu, doduše!
Ono što vam verovatno zvuči kao naučna fantastika je zapravo i počelo kao maštarija ispred svog vremena 1941. godine u glavi pisca i biohemičara ruskog porekla Isaka Asimova. Tehnologija tada ipak nije bila dovoljno napredna da uhvati korak sa idejom s obzirom na to da je, za uspešno sprovođenje te zamisli, neophodno lansirati i postaviti brojne solarne panele među zvezdama i uspostaviti isporuku proizvedene energije.
Svest ljudi primetno postaje sve zelenija i posledično načini borbe za očuvanje planete ekstremniji. S dobrobiti budućih naraštaja na umu, pojedinci se odriču vožnje automobilom i putovanja avionom, izbacuju meso iz svojih jelovnika, donose odluku da nemaju decu, koriste isključivo prirodnu kozmetiku… Čak dižu ruke i od poklanjanja s objašnjenjem da ne žele da gomilaju nepotrebne predmete, potencijalno uvijene u plastične presijavajuće omote i posute mikroplastikom, ovaj – šljokicama, a svakako proizvedene s ogromnim ugljeničnim otiskom.
Ekspanzija društvenih mreža mnogima je donela naviku besomučnog skrolovanja, toliko zastupljenu da počinjem da sumnjam da nam se tanji koža na jagodicama palčeva :) Šta ako promenimo perspektivu i pomoću mobilnih telefona i kompjetera, umesto duboko u privatnost naših poznanika, zavirimo u nepoznate dubine mora? Nil Agarval, prema sopstvenim tvrdnjama, …
Baš kao što Milica ostaje večno sa Đorđem, isto tako se jednom razdvojeni putevi Plastične Flaše i Aluminijumske Limenke opet ukrste na nekoj deponiji. Da ne pominjem koliko situacija postaje zanimljiva kada im se pridruži i Staklena Tegla… Posebno je „naelektrisano“ na skupovima, tj. hrpama, elektronike. Rekla bih da između naših odbačenih telefona, iskorišćenih baterija i starih kablova postoji neka hemija. Ne ona pozitivna dabome! Tamo pršte toksični metali na sve strane.
Stanovnici eko-sela upražnjavaju organsku poljoprivredu, rade na jačanju veze s prirodom, obrazuju posetioce održavajući različite kurseve poput pravljenja korpi, okrenuti su alternativnoj medicini, neophodnu energiju crpe iz obnovljivih izvora, bave se različitim vrstama umetnosti, neguju se bio-kozmetikom, teže da ne prave otpad.
