Da li su vegetarijanci pametniji i saosećajniji u odnosu na mesojede? (istraživanje)

Ukoliko živite na selu ili imate rođake van grada, visoke su šanse da ste nekada prisustvovali svinjokolju. I dok je nekima to rutina i prizor klanja posmatraju potpuno hladnokrvno, drugima se i na samu pomisao o tome prevrće želudac. Većina ove druge grupe netolerantne na patnju svinja u nekom trenutku života odlučila je da prestane da jede meso i okrenula se vegetarijanstvu ili veganstvu. Pojedini ljudi ostaju potpuno ravnodušni na nanošenje bola životinjama. Da li ih to čini lošim osobama ili su jednostavno manje saosećajni?

rEKOnstruisana nekadašnja zgrada Beobanke!

Godine 1960. na adresi Zeleni venac 18, za potrebe građevinske firme „Energoprojekt“, sagrađen je kompleks objekata, čiji je idejni tvorac bila arhitektkinja Milica Šterić. Sve do 1982, kada se „Energoprojekt“ izmestio na Bulevar Mihajla Pupina, ovde su na posao odlazili njegovi inženjeri i arhitekte. Tada je njihovo dotašnje radno mesto „palo u ruke“ bankara „Beobanke“. Dvadeset godine kasnije, „Beobanka“ je otišla u stečaj i višespratnica na Zelenom vencu je utihnula. Godinama je stajala prazna.

Nedeljni pregled eko-vesti iz sveta

Da li ste čuli za fleksitarijanizam? Ovo je način ishrane koji uzima maha među ljudima, a najlakše ga je opisati kao fleksibilni (labavi) vegetarijanizam. Njegovi pobornici unose meso, ali u smanjenoj količini. Fleksitarijanci nailaze na osudu vegetarijanaca, koji su u odnosu na njih radikalniji i odlučniji da ne konzumiraju mesne specijalitete. Ipak, čak i kada nije potpun, bojkot mesa pozitivno se odražava na naše životno okruženje.

U Španiji ima više svinja, nego ljudi: Zašto je to problem za životnu sredinu?

Ministarstvo za zaštitu životne sredine u Španiji obelodanilo je da je ljudska populacija u njihovoj zemlji brojčano nadjačana – svinjskom. Procene ministarstva pokazale su da u državi ima 50 miliona svinja, što je 3 i po miliona više nego ljudi. Od 2013. godine zabeležen je rast ovih životinja za oko 9 miliona. Sa njihovom populacijom, rastu i brige o uticaju koji na prirodno okruženje imaju fabrike koje su tokom prethodne godine proizvele 4 miliona svinjskih prerađevina i zaradile 6 milijardi evra.

Samopunjivi električni auto na solarnu energiju ugledaće Sunce 2019. godine

Nemačko preduzeće Sono Motors unelo je novinu na puteve. Njegov model Sion je trenutno u fazi testiranja i električno je vozilo. Pa u čemu je inovacija, zapitaćete se. Sion je automobil koji napaja sam sebe – ali i druge. Energiju koju proizvedu fotonaponski paneli ugrađeni na krov, vrata i poklopac motora Siona, vlasnik može da koristi ne samo za punjenje svog četvorotočkaša, već i drugih vozila, ali i privatnih kuća. Zahvaljujući tehnologiji dvosmernog napajanja, Sion ne samo da stvara, već i obezbeđuje struju. Navedena karakteristika pretvara ovaj neobičan auto u „elektranu na točkovima“.

Kriza u Nemačkoj zbog usporene reciklaže: Mi po kiši ispijamo pivo na Beer Festu,...

Još jedan četvrtak, još jedan post na blogu Energetskog portala. Dok Beogradom pivo teče u potocima jer je u toku Beer Fest, Berlin i drugi nemački gradovi nisu iste sreće. Leto je i dalje u punom zamahu i, iako je nama u Srbiji nepojmljivo s obzirom na tmurne vremenske okolnosti kod nas, druge evropske zemlje suočavaju se sa vrućinama. Pivare širom Nemačke muče se kako bi zadovoljile potražnju žednih Nemaca za pivom kao rashladnim sredstvom.

Emisije štetnih gasova došle na naplatu: Pošto kilo ugljen-dioksida?

Litar ulja: 130 dinara. Dve karte za bioskop: 800. Fotelja Remsta iz Ikee: 18000. Tona ugljen-dioksida: neprocenjiva šteta po našu planetu. Međutim, da li je ona zaista neprocenjiva? Cena ugljen-dioksida (CO2) je ekonomski instrument pomoću kojeg vlasti pokušavaju da zauzdaju najveće zagađivače atmosfere. Kroz poreze i kupovinu dozvola za zagađivanje vazduha, proizvođači štetnih gasova uslovno rečeno preuzimaju odgovornost za uništavanje naše životne sredine.