Uzrok masovnog pomora slonova u Africi – ko ili šta?

Očekivano, prvi na optuženičkoj klupi smo mi. Delta reke Okavango predstavlja poljoprivredno zemljište na kom živi oko 15 hiljada slonova i 16 hiljada ljudi. Uprkos tome što je sukob životinja sa stanovništvom na tom području uobičajen, lovokradice i trovači su ovog puta potencijalno neuprljanih ruku i čistog obraza. Prilikom ispitivanja tela slonova, nisu pronađeni tragovi pesticida i antraksa. Povrh toga, niko nije dirao kljove uginulih jedinki.

Kako robot-lenjivac na solarnu energiju pomaže očuvanju životinja i biljaka?

Ukoliko ste dolazili u dodir sa književnošću sa trafike, poznato vam je ono izlizano kazivanje da se život ne sastoji od uzdisaja koje načinimo, već od trenutaka koji nam oduzmu dah. Ono se u mom slučaju pokazalo kao istinito, te je tako u ovih nekoliko linija kojima je prošaran moj mozak, pored definicije ćelije i tablice množenja, pohranjeno to koliko je moj brat bio ružan i smežuran u rukama medicinske sestre kada se tek rodio i moj prvi, i za sada jedini, susret s omiljenim životinjama – lenjivcima koji se odigrao u Budimpešti pre tri godine.

Priroda kreće u „odbrambeni napad“ kada je najugroženija, a KOVID-19 je dokaz

Poslednjih meseci tu i tamo se kroz tekstove u domaćim i stranim medijima provlačila teza da je pandemija novog koronavirusa zapravo znak da priroda uzvraća udarac zbog toga što je besomučno eksploatišemo. Uglavnom je bila utemeljena na filozofskim razmišljanjima autora kako je čovečanstvo otišlo k vragu ili upozorenjima stručnjaka za biodiverzitet o izbijanju svakolikih smrtonosnih zaraznih bolesti ako se nastavi ugrožavanje ekosistema naše planete. Sada je ta ideja potkovana i rezultatima jednog istraživanja!

Zašto komarci misle da smo „slatki“?

Čak i da trenutno nikome niste slatki, iz ovog ili onog razloga, ako predveče odete u obližnji park ili šumu, „startovaće“ vas desetine komaraca. Okej, to možda nije vaša ciljna grupa, ali njima smo nepogrešivo privlačni, posebno u ovo doba godine, pa saletanje padne kao barem koliko-tolika uteha. Otkud taj magnetizam sićušnih insekata ogromne sposobnosti pomeranja živaca prema ljudima? Autori nove naučne studije veruju da su otkrili razloge.

Kako su (ne)ljudi ubili trudnu slonicu sakrivši petarde u njenu hranu?

U Indiji je uginula slonica. Njena smrt je izazvala bes, tugu i ozlojeđenost tamošnjih aktivista – ma izazvala je i bes, tugu i ozlojeđenost mene, stotinama hiljada kilometara daleko, a i ti koji čitaš ne bi trebalo da budeš ništa ravnodušniji. Život joj je, prema navodima Si En Ena, prekinut petardama skrivenim u voću koje su eksplodirale u njenim ustima dok je jela nešto što joj se činilo kao velikodušan dar čoveka, nakaze i malodušnika.

Podvodna skladišta ugljen-dioksida „odstrane“ oko 33 tone CO2 iz vazduha godišnje!

Prema proračunima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), tokom samo jedne godine, pojedinačni kit „upije“ oko 33 tone ugljen-dioksida. Poređenja radi, prosečan automobil za isti vremenski period ispusti oko 4,6 tona ovog gasa. Dakle, jedna životinja neutrališe štetu koju napravi sedmoro vozača. Jedno drvo npr. „usisa“ oko 20 kilograma štetnog gasa godišnje.

Kako kralj kokaina posthumno doprinosi „povratku“ izumrlih životinjskih vrsta?

Da ne znam o čemu je reč, moram da priznam da bi mi trebalo nekoliko minuta da procesuiram današnji naslov bloga. Kako znači „na koji način“. Kao kralj kokaina obično se opisuje Pablo Eskobar. Reč „posthumno“ upotrebljavamo za događaje koji su se odigrali nakon smrti aktera. Kada osoba doprinosi nečemu, ona zapravo igra određenu ulogu u nekom procesu. U ovom slučaju, reč je o „oživljavanju“ životinja za koje smo mislili da su zauvek nestale. I dalje vam nije najjasnije ŠTA SE DOĐAVOLA DEŠAVA? Odlično! Nastavite da čitate.