Trenutak za gašenje plamena: Mirisne sveće štetne po zdravlje!

Zima je. Vreme novogodišnjih i božićnih praznika i sezona mirisnih dekorativnih sveća koje doprinose utisku praznične idile. Sveće su sjajna ideja za dekorisanje koje svojim svetlucanjem i plamenom upotpunjuju hladno zimsko veče dok uživate sa porodicom i prijateljima. One lepo izgledaju i još lepše mirišu. Ipak, vaša omiljena sveća može …

Emisije štetnih gasova došle na naplatu: Pošto kilo ugljen-dioksida?

Litar ulja: 130 dinara. Dve karte za bioskop: 800. Fotelja Remsta iz Ikee: 18000. Tona ugljen-dioksida: neprocenjiva šteta po našu planetu. Međutim, da li je ona zaista neprocenjiva? Cena ugljen-dioksida (CO2) je ekonomski instrument pomoću kojeg vlasti pokušavaju da zauzdaju najveće zagađivače atmosfere. Kroz poreze i kupovinu dozvola za zagađivanje vazduha, proizvođači štetnih gasova uslovno rečeno preuzimaju odgovornost za uništavanje naše životne sredine.

Koliko su solarni paneli zaista ekološki i „zeleni“

Postoji nekoliko razloga za privlačnost obnovljivih izvora energije (OIE). Sunce, voda, vetar, geotermalna energija i biomasa, kao neškodljivi po životnu sredinu, glavni su saveznici ljudi u borbi protiv klimatskih promena, a njihovu posebno bitnu održivu odliku predstavlja smanjena emisija ugljen-dioksida u procesu proizvodnje energije, bilo električne, toplotne ili mehaničke. I dok su zalihe fosilnih goriva, kao njihovih „prljavih“ konkurenata u oblasti energetskog snabdevanja, ograničene, OIE su, zbog svoje prirode, neiscrpni.

Koliko je dubok naš ekološki otisak?

Ekološki otisak predstavlja zbir svih „eko-usluga“ koje ljudi „zahtevaju“ od određenog područja. Njegova merna jedinica je globalni hektar (gha). Uz trenutne kapacitete, „budžet“ naše planete za jednu osobu iznosi 1,7 gha. Odgovarajući na pitanja na linku: http://www.footprintcalculator.org/ brzo i jednostavno možete da izračunate koliki ekološki otisak „utiskujete“ svojim svakodnevnim navikama – od prevoza koji koristite, preko tipa stambene jedinice u kojoj živite, do količine mesa koju jedete.

Koliki negativni uticaj na životnu sredinu proizvodi jedna šoljica kafe?

Napitak koji nas ujutru razbudi, a popodne, serviran uz neku poslasticu, vrati volju za životom. Verovatno su retki od nas, ispijajući svoju dnevnu dozu kafe, razmišljali koliki uticaj na životnu sredinu ona ostavlja za sobom, umesto „Ugh, zar ne postoji neki alternativni ekonomski sistem u kojem ne bismo morali da ustajemo ranom zorom da bismo zaradili novac za hranu?“. Ili je osam sati pre podne samo moje poimanje „rane zore“ baš kao što je i navedena misao samo moja? Bilo kako bilo, danas se bavim upravo time – koliko jedna naizgled bezazlena navika proizvodi kolateralne štete.

#throwbackthursday: Genetički modifikovana hrana – za i protiv

Ljudi kroz duži vremenski period proučavaju i koriste žive organizme za stvaranje određenih proizvoda. Tradicionalna biotehnologija obuhvata, recimo, proizvodnju alkoholnih pića ili proizvoda od mleka pomoću bakterija i gljivica. Nikome ne smeta da uživa uz čašu vina grickajući sir, čak i kada mu se skrene pažnja da su u nastajanju toga što pije ili jede učestvovali mikroorganizmi. S druge strane, proizvodi dobijeni posredstvom genetički modifikovanih organizama izazivaju burne polemike.