U kom istorijskom trenutku je ljudska vrsta prvi put zagadila vazduh i na koji...

Topljenje glečera je sveobuhvatna uznemiravajuća pojava u savremenom dobu, a možda je nestankom nekog od njih zauvek iščezla i bezosećajna kraljica – ili ju je ova pojava primorala da migrira u toplije krajeve. Bilo kako bilo, naučnici tvrde da njena nekadašnja domovina okovana snegom i ledom nudi podatke o tome kada je Homo sapiens sapiens počeo da urušava kvalitet jedne od svojih osnovnih potreba – vazduha.

Neočekivano rešenje za klimatske promene – devet sati radnog vremena nedeljno!

Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja „gorčina i patnja“ regulisale zakonskim putem.

Zarad manjeg zagađenja, zamenite avionsku pistu i krila – prugom i točkovima!

Pokret „flygskam“ (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak. Rastući broj ljudi koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.

Lekcija Bila Gejtsa u 78 sekundi: Upozorenje o pretnji koju za Zemlju predstavljaju kamioni,...

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte – međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. „Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork“, upozorava on.

Nije sve tako crno! Inspirativni i inovativni zeleni izumi u 2018. godini

Eksploatacija fosilnih goriva, nošenje krznenih proizvoda, neprestano i bahato razbacivanje resursima, zatrpavanje prirode otpacima… Čovečanstvo je kroz istoriju počinilo mnogo nedela prema životnoj sredini. Ipak, shvativši da smo nadomak toga da doteramo cara do duvara, počeli smo da preduzimamo korake kako bismo se iskupili i smanjili negativni uticaj svojih postupaka iz prošlosti. Izdvojili smo nekoliko primera našeg „Izvini, Zemljo, trebaš nam!“.

#throwbackthursday: Najsmrtonosnija hemijska katastrofa u istoriji

Misaona vremenska mašina danas nas odvodi u treći decembar 1984. godine i svaki naredni 3.XII, zaključno sa 2018, kada ljudi odaju počast žrtvama Bopalske nesreće. Industrijska revolucija i napredak tehnologije su na listu nedeća sa kojima se čovečanstvo suočava, pored brojnih prirodnih katastrofa, dodali i eksplozije, havarije, požare u fabričkim postrojenjima i slično. Bopal je prestonica indijske države Madja Pradeš. Poznat je kao grad jezera i jedna od najzelenijih urbanih sredina u Indiji. Dobar glas daleko se čuje, a loš još dalje.

Zagađenje vazduha nas ubija i zaglupljuje

Svetska zdravstvena organizacija obelodanila je da više od 90 odsto čovečanstva udiše prljav vazduh i da nečistoće u atmosferi na godišnjem nivou posledično izazivaju 7 miliona smrti. Ovo ih čini četvrtim najvećim uzrokom umiranja na planeti. Sitne čestice, uobičajeno nastale kao posledica sagorevanja fosilnih goriva, dospevaju do plućnog krvotoka i vode bolestima disajnih organa i kardiovaskularnim oboljenjima. Njihov uticaj osećaju i bebe dok su još u materici. Međutim, ovde se ne okončavaju sumorne procene o tome kako loš kvalitet vazduha degradira kvalitet našeg života.