Najodrživije kompanije na svetu

„Sve srećne porodice liče jedne na druge, a sve nesrećne porodice su nesrećne na svoj način“ je kazivanje koje bismo mogli da upotrebimo i za održive odnosno neodržive kompanije. Ipak, uprkos sličnosti, održive kompanije se razlikuju po stepenu njihove održivosti, a neodrživim će različite stvari „doći glave“.

Neočekivano rešenje za klimatske promene – devet sati radnog vremena nedeljno!

Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja „gorčina i patnja“ regulisale zakonskim putem.

Neće da rađaju da opstanak njihove dece ne bi bio ugrožen zbog klimatskih promena!

Oko 150 članica grupe „Birth Strike“ se zaklelo da neće da imaju decu usled ozbiljnosti ekološke krize i trenutne pasivnosti vladajućih snaga da se na adekvatan način suprotstave ovom fenomenu. U njihovom manifestu stoji da se krećemo u pravcu bez budućnosti i da se za kormilom nalaze vlade. „Naše vođe su nas kroz bezakonje u oblasti ekonomije i biznisa prepustile kolektivnom samoubistvu“, kažu žene okupljene u „Birth Strike“.

Da li mikroplastika u ljudskoj stolici predstavlja rizik po zdravlje?

Jedemo ribu i ostale morske delikatese uz dodatak mikroplastike. Obroke začinjavamo kuhinjskom solju i mikroplastikom. Pijemo vodu s tragovima mikroplastike. Udišemo mikroplastiku. S obzirom na to da plastiku ne možemo da svarimo, zar iznenađuje saznanje da je prisutna u našoj stolici? Istraživanje predstavljeno na konferenciji posvećenoj gastroenterologiji upriličenoj u Beču od 20. do 24. oktobra otkrilo je postojanje sitnih plastičnih delova u ljudskim fekalijama.

Škotski lekari prepisuju „prirodu“ kao lek: Umesto antidepresiva, pričajte s ponijem ili prošetajte psa

Da li vam je poznat osećaj smirenosti, popravljenog raspoloženja i pročišćenog uma nakon boravka na selu? Još su stari Latini bili svesni zdravstvenih blagodeti živog sveta koji nas okružuje. Govorili su da lekar leči, a priroda ozdravljuje. Odavno je, dakle, poznato da dnevna doza zelenila, plavog neba i prirodnih mirisa pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, a latinsku tezu su vekovima kasnije naučno utemeljila mnoga istraživanja naših savremenika.