Doterati cara do duvara i 32.441 vrstu do izumiranja

Da li smo zaista doterali cara do duvara, saznaćemo tokom narednih dana. Da smo na nivou planete doveli na ivicu opstanka 32.441 vrstu, od 120.372 obuhvaćene istraživanjem, saznali smo danas. Međunarodna unija za očuvanje prirode je 9. jula objavila ažuriranu verziju Crvene liste ugroženih vrsta.

Novi obnovljivi izvor energije – pokreti drveća

Aleksandr Altenkov iz Rusije, po zanimanju dizajner i umetnik, je kao tačku polazišta za svoj izum iskoristio prvi zakon termodinamike, koji smo savladali čak i mi kojima se fizika nije milila u srednjoj školi – ukupna količina energije ostaje nepromenjena bez obzira na to kakvi se procesi događaju. Energiju je dakle nemoguće stvoriti ili uništiti.

Više od polovine svetskih šuma se nalazi u samo pet zemalja

Nestanak ovih dragocenih prirodnih resursa je od poslednje decenije 20. veka usporen, ali i dalje nije zanemarljiv, pogotovo ako se uzme u obzir da drveće predstavlja značajne „sunđere“ ugljen-dioksida i da šume pružaju dom za mnoge biljne i životinjske vrste, ali i domorodačke narode. Istovremeno je smanjeno i unapređenje „plućnog kapaciteta“ Zemlje ozelenjavanjem.

Da li mikroplastika u ljudskoj stolici predstavlja rizik po zdravlje?

Jedemo ribu i ostale morske delikatese uz dodatak mikroplastike. Obroke začinjavamo kuhinjskom solju i mikroplastikom. Pijemo vodu s tragovima mikroplastike. Udišemo mikroplastiku. S obzirom na to da plastiku ne možemo da svarimo, zar iznenađuje saznanje da je prisutna u našoj stolici? Istraživanje predstavljeno na konferenciji posvećenoj gastroenterologiji upriličenoj u Beču od 20. do 24. oktobra otkrilo je postojanje sitnih plastičnih delova u ljudskim fekalijama.

Da li će rast temperature stati na kraj sledećem Fudbalskom prvenstvu i pre početka?

Prošle nedelje završili smo seriju tekstova o Svetskom fudbalskom prvenstvu 2018 u Rusiji. Nakon četiri nedelje fanfara, uzbudljivih pobeda, bolnih poraza, nacionalnog ponosa i razočaranja, konačno su „krunisani“ najbolji među najboljima – Francuzi. I ovog četvrtka ostajemo na zelenom travnatom terenu za fudbal – ali se izmeštamo u nešto južnije i toplije krajeve i putujemo nekoliko godina u budućnost. Do sledećeg takmičenja, ljubitelji „najvažnije sporedne stvari na svetu“ čekaće nešto duže nego uobičajeno.

Svetsko fudbalsko prvenstvo – sertifikacija stadiona: Zelena je trava, zelena je i gradnja

Ni mene kao osobu potpunu nezainteresovanu za fudbal kao takav nije zaobišlo da su Englezi za titulu na Svetskom prvenstvu u fudbalu (i fudbal) mislili da „dolazi kući“ (It’s Coming Home!). Loše vesti za ostrvljanje! Ipak ne dolazi. Barem ne njihovoj kući. Na žalost Engleza, Hrvati su im došli glave (čitajte: nogu). Čijoj će kući fudbal otići – hrvatskoj ili francuskoj – saznaćemo u nedelju, 15. jula, kada se na moskovskom stadionu Lužnjiki odigrava finale takmičenja.

Zelene građevinske prakse na stadionima za Fudbalsko prvenstvo u Rusiji

Pre nedelju dana, na blogu Energetskog portala započeli smo seriju tekstova o ekologiji i fudbalu. U međuvremenu sam odgledala i svoju prvu utakmicu Prvenstva, Kolumbija-Engleska. Meč je bio vrlo napet i razočaravajuć – gledati fudbalere, ispitivati drugare kako se koji zove i „kako se to, zaboga, piše?“, a potom ih guglati i saznati da su bilo premladi ili prestari za mene ili zauzeti (pošto su šanse da živimo zajedno srećno do kraja života bile vrlo visoke pre tih saznanja, naravno).