Zarad manjeg zagađenja, zamenite avionsku pistu i krila – prugom i točkovima!

Pokret „flygskam“ (flight shame) je privukao ekološki osveštene Šveđane koji su doneli odluku da avionske karte zamene voznim kako bi smanjili svoj osećaj krivice zbog razaranja Zemlje. Putujući avionom, oni bi bili saučesnici u ozbiljnijem narušavanju prirode, a birajući voz, oni umanjuju sopstveni ekološki otisak. Rastući broj ljudi koji su odlučili da ostanu prizemljeni (#stayontheground) je inspirisan šesnaestogodišnjakinjom Gretom Tunberg.

Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo „zarobljavaju“ i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim. Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Lekcija Bila Gejtsa u 78 sekundi: Upozorenje o pretnji koju za Zemlju predstavljaju kamioni,...

Naravno da će pojeftinjenje solarnih panela i vetrenjača i njihova šira upotreba posledično smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte – međutim, proizvodnja struje je tek jedan sektor naše ekonomije koji ispušta štetne materije u atmosferu, naglašava Gejts. Ne smemo da zanemarimo postojanje drugih krivaca za zagađenje vazduha kao što su poljoprivreda, saobraćaj, industrija i građevinarstvo. „Do 2060. broj zgrada širom planete biće dvostruko uvećan. To je kao da svakog meseca tokom narednih 40 godina gradimo po jedan novi Njujork“, upozorava on.

Ne brže od zvuka! Povratak supersoničnih aviona – propast za životnu sredinu?

Poskupljenje goriva je supersoničnim avionima došlo krila i spustilo ih na zemlju. Ipak, nekoliko preduzeća u povoju želi da ih ponovo vine u nebo, a među njima je i Boom Supersonic iz Denvera u Sjedinjenim Američkim Državama koje posluje pod sloganom „Brži letovi su želja svakog putnika!“ Njihovi stručnjaci tvrde da bi, usled tehnološkog napretka, troškovi kupovine „supersonične“ avionske karte mogli da opadnu za 75 odsto, te da letenje u vazduhoplovu sa 55 sedišta bržem od zvuka ne bi trebalo da bude skuplje od letenja biznis klasom trenutno.

Trenutak za gašenje plamena: Mirisne sveće štetne po zdravlje!

Zima je. Vreme novogodišnjih i božićnih praznika i sezona mirisnih dekorativnih sveća koje doprinose utisku praznične idile. Sveće su sjajna ideja za dekorisanje koje svojim svetlucanjem i plamenom upotpunjuju hladno zimsko veče dok uživate sa porodicom i prijateljima. One lepo izgledaju i još lepše mirišu. Ipak, vaša omiljena sveća može …

Ujedinjeno Kraljevstvo: Prvi komercijalni let na industrijske otpadne gasove

Trećeg oktobra 2018. godine okončan je jedan neobičan let. Avion kompanije Virgin Atlantic sleteo je na aerodrom Getvik u Londonu, a ono što ga razlikuje od svake druge letelice koja je dotakla pistu za sletanje na Getviku toga dana je – gorivo. Vazduhoplov Boing 747 pokretala je mešavina standardnog mlaznog goriva uz biogorivo proizvedeno od etanola. Alkohol je dobijen od industrijskih otpadnih gasova i u tankerima aviona imao je udeo od pet odsto, ali postoje težnje da se vremenom ovaj postotak popne na 50.

Nedeljni pregled eko-vesti iz sveta

Da li ste čuli za fleksitarijanizam? Ovo je način ishrane koji uzima maha među ljudima, a najlakše ga je opisati kao fleksibilni (labavi) vegetarijanizam. Njegovi pobornici unose meso, ali u smanjenoj količini. Fleksitarijanci nailaze na osudu vegetarijanaca, koji su u odnosu na njih radikalniji i odlučniji da ne konzumiraju mesne specijalitete. Ipak, čak i kada nije potpun, bojkot mesa pozitivno se odražava na naše životno okruženje.