Da li proslavljate Međunarodni dan bez plastičnih kesa i Jul bez plastike?

Međunarodni dan bez plastičnih kesa se obeležava svakog 3. jula. Po deveti put, širom sveta će biti organizovane kampanje s ciljem podizanja svesti naroda o postojanju alternativa za nošenje namirnica – od platnenih torbi preko ruksaka do pletenih korpi. Znanje iz ova 24 sata bi trebalo da primenjujemo svakodnevno i da preostalih 8.760 sati u godini u supermarket bez izuzetka nosimo ceger. Od nedavno su u ponudi Lidla u Srbiji dostupne i višekratne vrećice za merenje voća i povrća po ceni od 70 dinara za dva komada, tako da ni na pijaci nemamo izgovor za gomilanje nepotrebnog otpada.

Saveti za smanjenje upotrebe plastike

Današnji problem na koji ćemo se fokusirati jeste plastika. Invazivna i sveprožimajuća, zagađuje plaže, vodotokove, okeane, vazduh, hranu i vodu, a naučnici su njene tragove pronašli čak i u stolici ljudi – što je donekle i očekivano s obzirom na to da nam je dospela i u tanjire i čaše, a nemoguće ju je svariti. Iako se radi na pronalaženju njene zdravije alternative, pa se u te svrhe koriste seme maslina i šećerna trska, i dalje većina plastičnih predmeta oko nas vodi poreklo iz naftnih derivata.

Rekapitulacija vesti koje ste možda propustili informišući se o KOVID-19

Prema primeru osoba iz moje okoline, stvar koja je toliko sitna da je nevidljiva golim okom nam u poslednje dve-tri-četiri nedelje svakodnevno opseda umove, te sada i ono doba kada smo brinuli o neuzvraćenim ljubavima deluje mnogo bezbrižnije. Imam osećaj da će usled tolike preopterećenosti mozak vremenom da nam poprimi oblik koronavirusa pod mikroskopom iako sam prilično sigurna da to nije naredni korak u evoluciji ljudske vrste.

Kameno doba, metalno doba… plastično doba

Kamen i metal su za praistorijske ljude predstavljali revolucionarne materijale i osnovu za još revolucionarnije izume. Da li su nama, ljudima savremenog doba, ono što su njima nekada bila sečiva, sekire, motike, srpovi i maljevi, zapravo – plastične kese, flaše i slamčice? Naučnici smatraju da bi naslage ovog materijala mogle da obeleže početak antropocena, geološke epohe koja, prema njihovom predlogu, označava dominaciju ljudi nad planetom.

Život Male Sirene u 2019. godini prema zamisli nemačke umetnice

Lik Male Sirene je početkom devetnaestog veka „izmaštao“ danski književnik Hans Kristijan Andersen za potrebe pisanja istoimene bajke. Nesvojstveno ovom književnom žanru, „Mala Sirena“ se nije završavala uobičajenim „…i živeli su srećno do kraja života“. Andersen ju je tada, usled neuzvraćene ljubavi, pretvorio u penu – što i nije bilo jednako tragično kao što bi neko mogao da pomisli na prvu loptu. Uprkos tome što se pomoću napitka koji joj je veštica dala u zamenu za njen jezik i zvonki glas transformisala u ljudsko biće, život je završila baš onako kako bi ga završila da je umesto nogu i dalje imala rep. Kao pena…

Tube pasti za zube je bilo nemoguće reciklirati… sve do sada!

Ne samo da neodgovornim odlaganjem plastičnog otpada „kitimo“ drveće i prljamo okeane, već i sam nastanak plastike, u kom učestvuju i naftni derivati, ima negativan uticaj po planetu. Problem je mnogostruko veći ako to razarajuće dejstvo ne možemo, uslovno rečeno, da poništimo kroz reciklažu, što je slučaj sa tubama za paste za zube. Pardon! Što je bio slučaj sa tubama za paste za zube… do skoro.

U prošlosti način za vraćanje kusura, u sadašnjosti gradivni element za patike

Ono o čemu sigurno ne razmišljamo dok Orbitom osvežavamo dah pred sastanak sa partnerom su dalekosežne posledice koje ima po životnu sredinu. Kompanija Gumshoe iz Holandije je odlučila da tome stane na put. Svake godine stvaramo 100 hiljada tona plastičnog otpada koji dolazi – iz naših usta. Većina žvaka na tržištu po sastavu podseća na automobilske gume, što dodatno pojašnjava zašto se zovu baš „žvakaće gume“.