300.000 tona otpada -> struja za 27.000 domova

S obzirom na to da čovečanstvo na svim nivoima, od pojedinaca, preko kompanija, do država, sve više implementuje postulate cirkularne ekonomije u svakodnevicu i poslovanje, kazivanje „Za nekoga smeće, za drugoga blago“ postaje sve aktuelnije. Vrednost tog blaga u slučaju najavljene energane na otpad u Ujedinjenom Kraljevstvu ide i do gotovo 260 miliona evra koliko iznosi vrednost planiranog projekta u dolini reke Tiz na severoistoku Engleske.

Kako da ne budete žrtva greenwashinga?

Jedan trgovinski lanac je nedavno izbacio kolekciju odeće od recikliranog poliestera i drugih materijala i marketinški je zavio u „zelenilo“. Kampanja mi odaje utisak da ćemo noseći njihove haljine, čak i ako smo u prošlosti donosili odluke kojima smo se možda ogrešili o planetu, biti preporođeni u poboljšanom obliku sa prefiksom „eko“, izniknuće stabla koja smo posekli, ptice umrle u letu zbog porasta temperature će vaskrsnuti, ugljen-dioksid će ispariti u nepovrat… Ma iskreno mi deluje kao da ćemo, ukoliko kolektivno kupimo dovoljni broj komada garderobe, okajati i izvorni greh. Da li je to zaista tako?

Na koji način očistiti naftnu mrlju pomoću korova?

I dok se ovdašnji baštovani trude da svoje vodene vrtove ulepšaju hijancintom zbog njegovih ljubičastih cvetova i neobičnih listova u obliku kašika, stanovništvo Afrike mu nije toliko blakonaklono. Štaviše, za njih je vodeni hijacint – korov, i to smrtonosan, što je uobičajen slučaj kada se nastani i proširi van svog mesta porekla, odnosno Amazona.

Saveti za smanjenje upotrebe plastike

Današnji problem na koji ćemo se fokusirati jeste plastika. Invazivna i sveprožimajuća, zagađuje plaže, vodotokove, okeane, vazduh, hranu i vodu, a naučnici su njene tragove pronašli čak i u stolici ljudi – što je donekle i očekivano s obzirom na to da nam je dospela i u tanjire i čaše, a nemoguće ju je svariti. Iako se radi na pronalaženju njene zdravije alternative, pa se u te svrhe koriste seme maslina i šećerna trska, i dalje većina plastičnih predmeta oko nas vodi poreklo iz naftnih derivata.

Tube pasti za zube je bilo nemoguće reciklirati… sve do sada!

Ne samo da neodgovornim odlaganjem plastičnog otpada „kitimo“ drveće i prljamo okeane, već i sam nastanak plastike, u kom učestvuju i naftni derivati, ima negativan uticaj po planetu. Problem je mnogostruko veći ako to razarajuće dejstvo ne možemo, uslovno rečeno, da poništimo kroz reciklažu, što je slučaj sa tubama za paste za zube. Pardon! Što je bio slučaj sa tubama za paste za zube… do skoro.

Da li je naše „malo“ dovoljno za zaštitu životne sredine?

Čak se i u oblasti zaštite životne sredine javljaju ekstremistički stavovi – da to naše „malo“ mora da obuhvata „sve“. Pojedini aktivisti pozivaju da postanete vegan, odreknete se cigareta, živite život ne proizvodeći nikakav otpad… Agituju i da ne vozite automobil, ne putujete avionom i ne upotrebljavate hemijske preparate. Ukoliko ne prekrižite sve zahteve sa podugačke liste, licemer ste. U njihovim očima, ne i u mojim.

Šta treba da znate o kompostiranju organskog otpada?

Kompostiranje predstavlja metod upravljanja otpadom organskog porekla, kojim se omogućava njegova bezbedna i ekonomična reciklaža. Obuhvata razlaganje biljnih i životinjskih ostataka u aerobnim uslovima. Kompostiranje se u Sjedinjenim Američkim Državama vrši u mnogo većim i ozbiljnijim razmerama, te postoje i postrojenja s tom namenom koja, između ostalog, kompostiraju i tela životinja nastradalih u saobraćaju.