Na Filipinima diploma znači jednog studenta manje i deset stabala više 🌳

Poznajem dosta ljudi, što mlađih, što starijih, koji imaju stav da svoju fakultetsku diplomu mogu da okače mačku o rep. Ne mogu da znam da li su Filipinci jednako pesimistični prema pohađanju fakulteta, ali sam sigurna da će papirima koje dobiju po završetku školovanja pridavati veće značenje u odnosu na pojedine građane naše zemlje, zato što će im oni istovremeno predstavljati garanciju znanja, ali i doprinosa očuvanju naše planete. Na Filipinima je naime predložen zakon pod nazivom „Diplomiranje kao zaveštanje životnoj sredini“ po kom će školarci biti obavezani da tokom svog obrazovanja zasade 10 stabala.

Neočekivano rešenje za klimatske promene – devet sati radnog vremena nedeljno!

Ako sledimo tezu slovenačkog književnika Ivana Cankara da se više gorčine i patnje krije u jednom jedinom radnom satu nego u celom celcatom životinjskom životu, naše bivstvovanje na planeti Zemlji bi bilo značajno radosnije i lakše ako bismo se odmetnuli od kapitalističkog sistema vrednosti. Za nesnalažljive osobe poput mene takav podvig je osuđen na propast, ali ne bih marila kada bi se moja „gorčina i patnja“ regulisale zakonskim putem.

Akcija vredna pažnje: Sredstva od prodaje kesa namenjena Nacionalnom parku Tara

Mama i ja bismo početkom proleća i jeseni uglavnom odlazile u obilazak sportskih prodavnica i nakon isprobavanja 101 različitog modela patika, dogovarale bismo se koji da pazarimo šetajući podgoričkim Skalinama. Čak i danas, petnaestak godina kasnije – kada imam za 4 broja veće stopalo, skupljam šestice, a ne petice, i nisam više tako zelena po godinama, ali sam svakako zelenije svesti – potraga za savršenim parom mi i dalje pričinjava jednako uzbuđenje. Svoju ekološku i modnu osvešćenost mogu istovremeno da podmirim u Planetinim prodajnim objektima.

Palić

Proleće u našem kraju

Na vrhovima prstiju, nenametljivo poput povučenog školskog druga kada ulazi u učionicu, proleće se ušunjalo u naš grad. Ružičasti i beličasti pupoljci sramežljivo se pomaljaju iz turobnog sivila zime, a sunčevi zraci postaju sve topliji. Priroda se polako budi, iako i dalje pomalo usnula od duuugog zimskog sna. Populacija u Srbiji raste, ne samo da rađaju neki novi klinci – ovnovi i bikovi – već nam s juga dolaze dugonoge gospođe rode i razrigane laste.

Novi „čisti“ energetski izvor? Teretane se napajaju energijom koju proizvode ljudi dok vežbaju!

Pojedine teretane su opremljene posebnim spravama koje, pomoću mikro invertora, kinetičku energiju korisnika pretvaraju u vate. „Pedalirajući“, vežbači ne samo da oblikuju svoje telo, već i, na održiv način, proizvode energiju koja se skladišti u baterijama i upotrebljava za rasvetu, napajanje rashladnih uređaja ili pokretanje samih sprava za vežbanje. Neki od ovih zelenih fitnes centara višak energije „prebacuju“ u elektrodistributivnu mrežu, ali i svojim članovima daju mogućnost da prate koliki su doprinos pružili energetskom snabdevanju putem aplikacije. Znojem do čiste energije!

Švedski tržni centar prodaje isključivo polovnu robu!

U gradiću Eskilstuna se otvorio ReTuna, prvi reciklažni tržni centar na svetu. Zahvaljujući ovom revolucionarnom podvigu, tržište se zaokružuje – udisanjem novog života u raznorazna dobra kroz popravku i iznalaženje nove namene predmeta. Uprkos tome što ove prakse nisu novina, one se, umesto u nekoliko samostalnih radnjica, sada primenjuju pod krovom tržnog centra. U njegovom sklopu nalazi se i reciklažno postrojenje.