Krofna kao inspiracija za ekonomski oporavak Amsterdama posle pandemije

Recept za krofne koji je holandskoj prestonici Amsterdamu preporučila britanska ekonomistkinja Kejt Ravort se umnogome razlikuje od onog po kome ovaj slatkiš priprema moja baka. Njena krofna zapravo ne sadrži ni jednu od zloglasne „četiri bele smrti“ i umesto da mu zakrči krvne sudove, ona će gradu otvoriti put ka oporavku privrede narušene borbom protiv novog koronavirusa – i to u skladu sa postulatima održivog razvoja.

Inovativni svet braće Mask – Tesla, solarni crep, vertikalne farme, svemirske rakete

I njegovog mlađeg, manje popularnog brata Kimbala takođe odlikuje preduzetnički duh. Poslovanjem usmerenim ka održivom razvoju osvaja oblast za koju je Ilon trenutno nezainteresovan – poljoprivredu. Kimbal je prepoznao sve veću zainteresovanost stanovništva za ishranom na bazi biljaka i sve manju površinu zemljišta na raspolaganju, te njegova kompanija Square Roots svoje proizvode uzgaja na vertikalnim farmama. Pokrenuo ju je 2016. godine da bi naredne godine na Svetskom ekonomskom forumu osvojio zvanje „globalnog socijalnog preduzetnika“.

Prirodi su neophodni superheroji Zelembaći!

Privučena zavodljivom moći prirode, čistotom dečjih osmeha i beskrajnom harizmom Ane Svilar, idejnog tvorca „Avanture Zelembaća“, htela sam da saznam više o edukativnim radionicama za klince koje organizuje. „Ideja o prenošenju znanja o zaštiti životne sredine je nastala veoma spontano“, otkriva mi Ana na početku našeg razgovora i dodaje da je pre više od tri godine na poziv vaspitačica održala predavanje povodom Dana planete Zemlje u vrtiću svog sina. Uzbuđena zbog rada sa najmlađima, u trenutku je stvorila alter-ego i od master inženjera zaštite životne sredine pretvorila se u superheroja Zelembaća.

Najodrživije kompanije na svetu

„Sve srećne porodice liče jedne na druge, a sve nesrećne porodice su nesrećne na svoj način“ je kazivanje koje bismo mogli da upotrebimo i za održive odnosno neodržive kompanije. Ipak, uprkos sličnosti, održive kompanije se razlikuju po stepenu njihove održivosti, a neodrživim će različite stvari „doći glave“.

Kopenhagen ima 5 godina da anulira emisije ugljen-dioksida – Kako će to postići?

U doba borbe savremenih ljudi protiv klimatskih promena, koje izjedaju različite aspekte njihovih života, mnoge kompanije, gradovi i države postavili su sebi rokove do kada bi trebalo da svedu na nulu emisije ugljen-dioksida kao jednog od gasova koji značajno doprinosi porastu temperature na globalnom nivou. Danska prestonica planira da ostvari ovaj cilj do 2025. godine. Ukoliko u tome i uspe, postaće prvi ugljenično neutralni glavni grad na svetu.

Šta ako je napuštanje Zemlje jedini način da je spasemo?

Zemlja je tek jedna od osam planeta koje kruže oko Sunca zajedno sa svojim satelitima, ali nema sumnje da je drugačija od svih – jedina je za koju smo sigurni da na njoj postoji život. Pored planeta i satelita, u Sunčevom sistemu se mogu naći i druga manja nebeska tela kao što su asteroidi, meteoridi i komete. S obzirom na naše neodgovorno trošenje ograničenih Zemljinih resursa, možda bi trebalo da skujemo plan(etu) B.

Na Filipinima diploma znači jednog studenta manje i deset stabala više 🌳

Poznajem dosta ljudi, što mlađih, što starijih, koji imaju stav da svoju fakultetsku diplomu mogu da okače mačku o rep. Ne mogu da znam da li su Filipinci jednako pesimistični prema pohađanju fakulteta, ali sam sigurna da će papirima koje dobiju po završetku školovanja pridavati veće značenje u odnosu na pojedine građane naše zemlje, zato što će im oni istovremeno predstavljati garanciju znanja, ali i doprinosa očuvanju naše planete. Na Filipinima je naime predložen zakon pod nazivom „Diplomiranje kao zaveštanje životnoj sredini“ po kom će školarci biti obavezani da tokom svog obrazovanja zasade 10 stabala.