Svet zbog pandemije funkcioniše usporeno, ali to nije slučaj i krčenjem amazonske prašume!

Sećate se da su oči čovečanstva u toku prošle i pretprošle godine bile uperene u „pluća Zemlje“ koja su se našla u opasnosti od nekontrolisane eksploatacije i stihijskih požara? Nažalost, nekada nekontrolisana aktivnost se, prema pojedinim navodima, sada dodatno izmakla kontroli. Očigledno i od divljeg postoji još više divlje! Brazilski nacionalni institut za istraživanje svemira (INPE) je objavio podatke da se krčenje prašume u aprilu ove godine uvećalo za 64 odsto u poređenju sa istim mesecom 2019. godine.

Kako stari mobilni telefoni razotkrivaju nezakonitu seču šuma? (VIDEO)

„Aparati hvataju buku iz prašume i snimke prebacuju u virtuelno skladište podataka (cloud) gde naš softver, uz nekoliko različitih tipova veštačke inteligencije, razlikuje zvukove motornih testera, kamiona, ljudi, pucnjeva“, objasnio je pronalazač i dodao da se preko mobilne telefonije, dostupne i duboko u džunglama, lokalni stanovnici, a pre svih šumočuvari, u realnom vremenu obaveštavaju o aktivnostima potencijalnih šumokradica.

Otkud šuma na austrijskom fudbalskom terenu?

Ukoliko ne iskorenimo neodgovorno ponašanje prema šumskim kapacitetima, iskorenićemo zelenilo i prirodu ćemo moći da gledamo isključivo u ograđenom prostoru – kao životinje u zoološkim vrtovima – baš onako kako je olovkom i skicirao umetnik Maks Pejntner na svom crtežu pod nazivom „Beskrajna privlačnost prirode“. Inspirisan njegovom distopijskom vizijom, njegov kolega Klaus Litman je i organizovao izložbu „Za šumu“ na terenu jednog austrijskog fudbalskog kluba.

Pluća Zemlje u plamenu! Górе (naj)gȍrē gòrē gȍrе

Ako vas nije briga za neke tamo, hiljadama kilometara udaljene, biljke, životinje i ljude, zar vas nije briga za vas same? Gori nam pod nogama, ali nam gori i nad glavama – i to vazduh. Stabla Amazonije obezbeđuju čovečanstvu oko 20 odsto neophodnog kiseonika, a kao neki od najznačajnijih usisivači ugljenika zaslužni su i za usporavanje klimatskih promena.

Na Filipinima diploma znači jednog studenta manje i deset stabala više 🌳

Poznajem dosta ljudi, što mlađih, što starijih, koji imaju stav da svoju fakultetsku diplomu mogu da okače mačku o rep. Ne mogu da znam da li su Filipinci jednako pesimistični prema pohađanju fakulteta, ali sam sigurna da će papirima koje dobiju po završetku školovanja pridavati veće značenje u odnosu na pojedine građane naše zemlje, zato što će im oni istovremeno predstavljati garanciju znanja, ali i doprinosa očuvanju naše planete. Na Filipinima je naime predložen zakon pod nazivom „Diplomiranje kao zaveštanje životnoj sredini“ po kom će školarci biti obavezani da tokom svog obrazovanja zasade 10 stabala.

Zašto nas se tiče krčenje šuma u Indoneziji?

Indonežanske prašume predstavljaju jednu od najjačih brana na frontu sa klimatskim promenama i dom mnogih ugroženih vrsta poput sumatranskih tigrova, slonova i orangutana. Krčenjem njihovog staništa proizvođači palminog ulja guraju ih sve bliže ka ivici istrebljenja. Ali zašto se jednog stanovnika Srbije uopšte tiče šta se dešava na 10.305 kilometara udaljenosti od njegove države? Ako ikada i poseti Indoneziju, verovatno će da bude turista. Zašto bi onda trebalo da potpiše peticiju od koje ne dobija direktnu korist s obzirom na to da tigrovi, slonovi i orangutani na ovim prostorima žive isključivo u zoološkim vrtovima?

Nedeljni pregled eko-vesti iz sveta

Da li ste čuli za fleksitarijanizam? Ovo je način ishrane koji uzima maha među ljudima, a najlakše ga je opisati kao fleksibilni (labavi) vegetarijanizam. Njegovi pobornici unose meso, ali u smanjenoj količini. Fleksitarijanci nailaze na osudu vegetarijanaca, koji su u odnosu na njih radikalniji i odlučniji da ne konzumiraju mesne specijalitete. Ipak, čak i kada nije potpun, bojkot mesa pozitivno se odražava na naše životno okruženje.